Rođen je u Čenti, u Banatu, 1754. godine, a preminuo je u mestu Mutnik, Banat, 1816. godine. Sin je Subote Branovačkog, senćanskog oficira i plemića, i Marije rođene Žarković. Sa navršenih 18 godina uzet je u graničarsku službu kao vojnik u Nemačko-banatskom puku u kojem je bio do austrijsko-turskog rata (1788), kada je stekao čin poručnika. Čin kapetana je dobio iste godine u Srpsko-vlaškom puku u Banatu.
Njegov frajkor, poznat u Srbiji kao frajkor Branovačkog, formiran je u Banatu od pribeglih Srba i Vlaha, među kojima je jedno vreme bio i sam Koča Anđelković, i tada je brojao oko 50 dobrovoljaca. Docnije je ojačan i frajkorom Rebera od 300 ljudi. Pred rat prešao je u Srbiju i sa Kočom Anđelkovićem, koji je u međuvremenu tamo bio skupio svoj frajkor, dizao narod protiv Turaka, a kada je izbio rat, frajkor Branovačkog se dobrovoljno priključio upravo Kočinom odredu. Pod generalom Aspermontom branio je 23. jula 1788. položaj kod Kuliča tako hrabro i vešto da je sa 150 vojnika razbio tursku vojsku od 3000 ljudi. Zauzeo je Brzu Palanku i gonio Jusuf-pašu do blizu Vidina. Kada su Turci septembra meseca napali Kočinu krajinu i pošto je Koča poginuo, preuzeo je kao podvojvoda na sebe komandu. Krajem oktobra čuvao je ca vojskom predstražu kod Margitice a u bici kod Mehadije ponovo je pokazao izuzetnu hrabrost. Popunio je svoj frajkor 1789, koji je ponovo brojao 3 kompanije (čete), i ređao pobedu za pobedom: jula iste godine razbio je u Vlaškoj daleko veću tursku silu, septembra meseca u bici kod sela Poreča razbio tursku vojsku i potopio im šajke prebacujući se iznenadno na drugu stru Dunava, u bici kod Kladova razbio je vojsku kara-mustafe i zatim se prebacio u Banat i Erdelj. Decembra iste godine unapređen je u čin majora, prži planine oko Oršave i opkoljen Jelisavetin zamak. Kod Sirpa 31. decembra razbija ponovo tursku vojsku od 1200 ljudi. Kada je 1790. ukinut frajkor, januara 1791. vratio se u 13. graničarski puk.
Nedugo zatim prebačen je u novoformirani srpski frajkor u započetom ratu sa Francuzima, odnosno protiv snaga francuske revulocije. Tom prilikom se par godina kretao po zapadnoj Evropi: U avgustu je bio sa 1. bataljonom u Holandiji, aprila 1794. dobio je čin potpukovnika, postao upravitelj srpskog frajkora u trupama grofa Benjovskog i čuvao položaje kod Osthofena. Septembra iste godine učestvovao je u bici kod Kajerslauterna a zatim, u toku slavne bitke održane kod Majnca 1795. godine, pokazao je ponovo izuzetnu hrabrost. Sledeće godine prebačen je u vojsku na Rajni a 1796. u graničarski puk sa kojim ide u Italiju. U Ličkom puku je 1797, a u Otočkom 1800. konačno proizveden u čin pukovnika. Januara 1805. premešten je u Ogulinski graničarski puk a aprila iste godine vraćen je u svoj prvobitni 13. graničarski puk u Banatu. U pohodu na Francusku avgusta 1808. godine imao je čin general-majora. Iste godine kasnija u toku istrage povodom graničarske bune u banatskom selu Kruščici bio je sumnjičen zbog navodnih simpatija prema njoj. Po zaključenju mira sa Francuzima penzionisan je na svoj zahtev i dozvoljeno mu je da se vrati na svoj posed u Mutnik u Banatu, danas u Rumuniji.[3]
Izvor
^„Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich: Branowaczky, Johann von”.
