Gvožđe oksid
Elektrohemijski oksidovano gvožđe
Oksidi gvožđa su hemijska jedinjenja koja se sastoje od gvožđa i kiseonika . Sve zajedno, poznato je šesnaest oksida i oksihidroksida gvožđa.[ 1]
Oksidi gvožđa i oksid-hidroksidi su široko rasprostanjeni u prirodi, igraju važnu ulogu u mnogim geološkim i biološkim procesima, i ljudi i široko koriste, e.g., kao rude gvožđa , pigmenti , katalizatori , u termitima i hemoglobinu . Obična rđa je forma gvožđe(III) oksida . Oksidi gvožđa su u širokoj upotrebi kao jeftini, dugotrajni pigmenti u bojama, prevlakama i obojenim betonima. Obično dostupne boje su opsegu "zemljišne" žute/narandžate/crvene/smeđe/crne boje. Kad se koriste kao boja za hranu imaju E broj E172.
Oksidi
Gvozdeno oksidni pigment. Smeđa boja pokazuje da je gvožđe u oksidacionom stanju +3.
Zelene i crvenkasto smeđe mrlje uzorku krečnjaka, respektivno korespondiraju oksidima/hidroksidima Fe2+ i {{Fe3+ }}.
Hidroksidi
Uloga oksida gvožđa
Oksid/hidroksidi
getit (α-FeOOH),
akaganeit (β-FeOOH),
lepidokrokit (γ-FeOOH),
feroksihit (δ-FeOOH),
ferihidrit (
Fe
5
HO
8
⋅ ⋅ -->
4
H
2
O
{\displaystyle {\ce {Fe5HO8.4H2O}}}
aproks.), ili
5
Fe
2
O
3
⋅ ⋅ -->
9
H
2
O
{\displaystyle {\ce {5Fe2O3.9H2O}}}
, ili
FeOOH
⋅ ⋅ -->
0.4
H
2
O
{\displaystyle {\ce {FeOOH.}}0.4{\ce {H2O}}}
FeOOH visokog pritiska
Švertmanit (idealno
Fe
8
O
8
(
OH
)
6
(
SO
)
⋅ ⋅ -->
n
H
2
O
{\displaystyle {\ce {Fe8O8(OH)6(SO).{\mathit {n}}H2O}}}
or
Fe
16
3
+
O
16
(
OH
,
SO
4
)
12-13
⋅ ⋅ -->
10-12
H
2
O
{\displaystyle {\ce {Fe^{3+}16O16(OH,SO4)}}_{\text{12-13}}\cdot {\text{10-12}}{\ce {H2O}}}
)[ 6]
zelena rđa (
Fe
x
III
Fe
y
II
(
OH
)
3
x
+
2
y
− − -->
z
(
A
− − -->
)
z
{\displaystyle {\ce {Fe_{\mathit {x}}^{III}Fe_{\mathit {y}}^{II}(OH)}}_{3x+2y-z}{\ce {(A^{-})}}_{z}}
gde je A− Cl− ili 0.5SO4 2− )
Mikrobna degradacija
Nekoliko vrsta bakterija , uključujuči Shewanella oneidensis , Geobacter sulfurreducens i Geobacter metallireducens metabolički koriste čvrste okside gvožđa kao terminalne receptore elektrona, redukujući Fe(III) okside do Fe(II) oksida.[ 7]
Vidi još
Reference
^ Cornell, RM; Schwertmann, U (2003). The iron oxides: structure, properties, reactions, occurrences and uses . Wiley VCH. ISBN 978-3-527-30274-1 .
^ Lavina, Barbara; Dera, Przemyslaw; Kim, Eunja; Meng, Yue; Downs, Robert T.; Weck, Philippe F.; Sutton, Stephen R.; Zhao, Yusheng (2011). „Discovery of the recoverable high-pressure iron oxide Fe4O5” . Proceedings of the National Academy of Sciences . 108 (42): 17281—17285. Bibcode :2011PNAS..10817281L . PMC 3198347 . PMID 21969537 . doi :10.1073/pnas.1107573108 .
^ „Synthesis of Fe5O6” .
^ а б Bykova, E.; Dubrovinsky, L.; Dubrovinskaia, N.; Bykov, M.; McCammon, C.; Ovsyannikov, S. V.; Liermann, H. -P.; Kupenko, I.; Chumakov, A. I.; Rüffer, R.; Hanfland, M.; Prakapenka, V. (2016). „Structural complexity of simple Fe2O3 at high pressures and temperatures” . Nature Communications . 7 : 10661. Bibcode :2016NatCo...710661B . PMC 4753252 . PMID 26864300 . doi :10.1038/ncomms10661 .
^ Merlini, Marco; Hanfland, Michael; Salamat, Ashkan; Petitgirard, Sylvain; Müller, Harald (2015). „The crystal structures of Mg2Fe2C4O13, with tetrahedrally coordinated carbon, and Fe13O19, synthesized at deep mantle conditions” . American Mineralogist . 100 (8–9): 2001—2004. Bibcode :2015AmMin.100.2001M . S2CID 54496448 . doi :10.2138/am-2015-5369 .
^ http://www.mindat.org/min-7281.html Mindat
^ Bretschger, O.; Obraztsova, A.; Sturm, C. A.; Chang, I. S.; Gorby, Y. A.; Reed, S. B.; Culley, D. E.; Reardon, C. L.; Barua, S.; Romine, M. F.; Zhou, J.; Beliaev, A. S.; Bouhenni, R.; Saffarini, D.; Mansfeld, F.; Kim, B.-H.; Fredrickson, J. K.; Nealson, K. H. (20. 7. 2007). „Current Production and Metal Oxide Reduction by Shewanella oneidensis MR-1 Wild Type and Mutants” . Applied and Environmental Microbiology . 73 (21): 7003—7012. Bibcode :2007ApEnM..73.7003B . PMC 2074945 . PMID 17644630 . doi :10.1128/AEM.01087-07 .
Spoljašnje veze