Gvožđe(II) oksid

Gvožđe(II) oksid
Iron(II) oxide
Nazivi
IUPAC naziv
Gvožđe(II) oksid
Drugi nazivi
Fero oksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.014.292
UNII
  • [Fe]=O
Svojstva
FeO
Molarna masa 71,844 g/mol
Agregatno stanje crni kristali
Gustina 5,745 g/cm3
Tačka topljenja 1.377 °C (2.511 °F; 1.650 K)
Tačka ključanja 3.414 °C (6.177 °F; 3.687 K)
Nerastvoran
Rastvorljivost Nerastvoran u alkalijama, rastvoran u kiselinama
Opasnosti
Opasnost u toku rada može da bude piroforan
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0793
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
 Gvožđe(II) fluorid, Gvožđe(II) sulfid, Gvožđe(II) selenid, Gvožđe(II) telurid
Drugi katjoni
 Mangan(II) oksid, Kobalt(II) oksid
Srodna jedinjenja
 Gvožđe(III) oksid, Gvožđe(II,III) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Gvožđe(II) oksid (fero oksid) je jedan od gvožđe oksida. On je crni prah sa hemijskom formulom FeO. On se sastoji od elementa gvožđa u oksidacionom stanju 2 vezanog za kiseonik. Njegova mineralna forma je poznata kao vustit. Gvožđe(II) oksid nije isto što i rđa, koji se sastoji od hidratisanog gvožđe(III) oksida (feri oksida). Ovaj termin se može koristi manje određeno za nestehiometrijsko jedinjenje sa promenljivim odnosom gvožđa i kiseonika. Uzorci su tipično deficitarni u gvožđu sa sastavom u opsegu Fe0.84O do Fe0.95O.[4]

Priprema

FeO se može pripremiti zagrevanjem gvožđe(II) oksalata u vakuumu:[4]

FeC2O4 → FeO + CO + CO2

Stehiometrijski FeO se može formirati zagrevanjem Fe0.95O sa gvožđem na 770 °C i 36 kbar.[5]

Reakcije

FeO je termodinamički nestabilan ispod 575 °C, te se disproporcioniše u metal i Fe3O4:[4]

4FeO → Fe + Fe3O4

Struktura

Gvožđe(II) oksid poprima kubnu strukturu kamene soli u kojoj su atomi gvožđa oktaedralno okruženi atomima kiseonika. Nestehiometrijski odnosi se javljaju zbog lakoće oksidacije FeII do FeIII čime se efektivno zamenjuje mali broj FeII sa dve trećine tog broja FeIII atoma.[5]

Ispod 200 K dolazi do manjih promena strukture kojima se menja simetrija u romboedralnu i uzorak postaje antiferomagnetan.[5]

Upotreba

Gvožđe(II) oksid se koristi kao pigment. On je odobren od strane FDA za upotrebu u kozmetici, a koristi se i kao ink za tetoviranje.

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002. ISBN 0-07-049439-8
  4. ^ а б в Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  5. ^ а б в Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford University Press. ISBN 0-19-855370-6

Spoljašnje veze