Fistula urahusa ili fistula ductusa omphaloentericus-a jedna je od anaomalija u razvoju koja nastaje usled perzistencije ovog duktusa koji predstavlja embrionalni spoj creva i žumančane kese. Kod kompletne fistule na spoljnom otvoru se cedi sluzavo – fekulentni sadržaj koji jako macerira kožu oko pupka.[1]
Epidemiologija
Ostaci i fistule urahusa su veoma retki i obično nisu uzrok značajnog morbiditeta u populaciji.
Etiopatogeneza
Urahus je kanal koji povezuje fetalnu bešiku i alantois, strukturu koja ulazi u sastav umbilikalne (pupčane) vrpce i koji u jednom trenutku embrionalnog razvoja obliterira, transformišući se u solidnu vrpcu i nestaje. Ukoliko obliteracija urahusa izostane, ostaje otvorena fistula između mokraćne bešike i pupka.
Slično omfaloenteričnom kanalu, i ostaci urahusa imaju nekoliko rezidualnih varijeteta fistula:
Divertikulum, na fundusu mokraćne bešike,
Urahusna fistula pupka,
Urahusni sinus pupka,
Urahusna cista
Fibrozna traka, koja se pruža sa fundusa mokraćne bešike do unutrašnje površine pupka kao medijalni vezikoumbilikalni ligament.[2]
Klinička slika
Vodeći simptom kod fistule urahusa je urinarna sekrecija na pupku, koja postoji od rođenja i dovodi do iritacije i infekcije pupka. Ređe može doći i do nastanka urinarne infekcije.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom, a definitivno potvrđuje mikcionom cistouretrografijom. diferencijalna dijagnoza ukazuje na omfalitis druge etiologije, granulom pupka, perzistentan omfaloenterični kanal, urahusni sinus itd.
Terapija
Lečenje je isključivo hirurško i podrazumeva kompletnu resekciju urahusne fistule ili drugog urahusnog ostatka. Prognoza je dobra.[3]
