Dehidrataza delta aminolevulinske kiseline je enzim koji je kod ljudi kodiran ALADgenom.[4][5]
ALAD enzim se sastoji od 8 identičnih podjedinica i katalizuje kondenzaciju 2 molekula delta-aminolevulinata, čime se formira porfobilinogen (prekurzor hema, citohroma i drugih hemoproteina). ALAD katalizuje drugi korak u porfirinskom i hemnom biosintetičkom putu. Cink je esencijalan za enzimatsku aktivnost. Olovo inhibira ALAD, počevši od krvnih nivoa olova koji su nekad smatrani bezbednim (<10 μg/dL) i postoji negativna korelacija duž opseg od 5 do 95 μg/dL.[6] Inhibicija ALAD-a olovom dovodi do anemije, prvenstveno zbog inhibicije sinteze hema i skraćivanja životnog veka cirkulišućih crvenih krvnih zrnaca, ali i zbog stimulisanja prekomerne produkcije hormona eritropoietina, što dovodi do neadekvatne maturacije crvenih krvnih zrnaca iz njihovih progenitora. Defekat u ALAD strukturnom genu može da dovede do povećane senzitivnosti na trovanje olovom i akutne hepatičke porfirije. Alternativno splajsovane transkriptne varijante koje kodiraju različite izoforme su identifikovane.[7]
^„Human PubMed Reference:”. National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
^„Mouse PubMed Reference:”. National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
^Eiberg H, Mohr J, Nielsen LS (1983). „delta-Aminolevulinatedehydrase: synteny with ABO-AK1-ORM (and assignment to chromosome 9)”. Clin Genet. 23 (2): 150—4. PMID6839527. doi:10.1111/j.1399-0004.1983.tb01864.x.
^Beaumont C; Foubert C; Grandchamp B; Weil D; Van Cong N'Guyen; Gross MS; Nordmann Y (1984). „Assignment of the human gene for delta aminolevulinate dehydrase to chromosome 9 by somatic cell hybridization and specific enzyme immunoassay”. Ann Hum Genet. 48 (Pt 2): 153—9. PMID6378062. doi:10.1111/j.1469-1809.1984.tb01010.x.
^Abadin H, Ashizawa A, Stevens YW, Llados F, Diamond G, Sage G, Citra M, Quinones A, Bosch SJ, Swarts SG (2007). Toxicological Profile for Lead(PDF). Atlanta, GA: Agency for Toxic Substances and Disease Registry (US). стр. 22, 30. PMID24049859. Приступљено 22. 11. 2015.
Dawson SJ, White LA (1992). „Treatment of Haemophilus aphrophilus endocarditis with ciprofloxacin.”. J. Infect. 24 (3): 317—20. PMID1602151. doi:10.1016/S0163-4453(05)80037-4.
Doss M, von Tiepermann R, Schneider J (1981). „Acute hepatic porphyria syndrome with porphobilinogen synthase defect.”. Int. J. Biochem. 12 (5-6): 823—6. PMID7450139. doi:10.1016/0020-711X(80)90170-6.
Kaya AH, Plewinska M, Wong DM, et al. (1994). „Human delta-aminolevulinate dehydratase (ALAD) gene: structure and alternative splicing of the erythroid and housekeeping mRNAs.”. Genomics. 19 (2): 242—8. PMID8188255. doi:10.1006/geno.1994.1054.
Akagi R, Yasui Y, Harper P, Sassa S (1999). „A novel mutation of delta-aminolaevulinate dehydratase in a healthy child with 12% erythrocyte enzyme activity.”. Br. J. Haematol. 106 (4): 931—7. PMID10519994. doi:10.1046/j.1365-2141.1999.01647.x.
Kervinen J, Jaffe EK, Stauffer F, et al. (2001). „Mechanistic basis for suicide inactivation of porphobilinogen synthase by 4,7-dioxosebacic acid, an inhibitor that shows dramatic species selectivity.”. Biochemistry. 40 (28): 8227—36. PMID11444968. doi:10.1021/bi010656k.