Boris Deheljan je rođen u Beogradu, gde je završio srednju mašinsku školu.
U mladosti svoja interesovanja je prvobitno kanalisao ka auto i moto mehanici, te je još kao tinejdžer napravio, odnosno, adaptirao svoj prvi motor i bio prvi takmičar moto trka za svoj lokalni garažni klub. Kasnije je u istoj toj garaži svoj stvaralački dar krenuo da koristi u razne svrhe pa između ostalog i u umetnosti. Boris Deheljan je samouki stvaralac.
Umetnik se osim vajarstvom bavi pozorišnom i filmskom scenografijom.
Osim ove četiri figure u prirodnim veličinama, Deheljan je napravio i dvadesetak manjih skulptura (lampi), koje su u privatnom vlasništvu. Još jedna značajna manja Deheljanova skulptura je bistaBranislava Nušića, napravljena u čast piscu i postavljena na fasadu balkona Fondacije Nušić u Beogradu.
Materijal od kojih su napravljene skulpture su šrafovi, razne žice, navrtke (matice), armature, ekseri, flahovi i drugi metalni profili, spojeni u celinu sistemom zavarivanja CO2 aparatom.
Svi radovi stvoreni su bez kalupa i modela u zavisnosti od inspiracije i tehnike, deo po deo. Šake i lice nastaju topljenjem žice za zavarivanje i vajanjem na licu mesta.
Iza sebe ima četiri samostalne i šest kolektivnih izložbi, od kojih je najznačajnija kolektivna postavka u Parizu, Halle Saint Pierre2017. godine.
Deheljanov talenat, brza idejna rešenja i dovitljivost, a pre svega stručnost u svom zanatu bivaju primećeni od strane prijatelja iz raznih umetničkih sfera, te je tako počeo da radi na raznim projektima, između ostalog u sektoru scenografije gde je bio deo tima koji je radio scenografiju za srpski horor „Mamula”, za „Četiri ruže” ali i za pojedine pozorišne predstave.
2013. Pomoćnik scenografa, dekorater i oružar- Film „Mamula” Milana Todorovića
2015. umetnički direktor- Film Vasilija Nikitovića- „Četiri ruže”