Organska jedinjenja gde halogeni supstituent nije direktno vezan za aromatičan prsten, ne predstavljaju aril halogenide. Primer takvoj jedinjenja je benzil hlorid.
Fizičke osobine aril halogenida
Halogen-ugljenična veza koja se javlja kod aril halogenida je kraća, a samim tim i jača od sličnih veza koje nastaju kod alkil halohenida. Ovakva razlika između veza koja nastaje između aril halogenida i alkil halogenida, ukazuje na to da aril halogenidi ređe i teže stupaju u reakcije nukleofilne supstitucije u odnosu na alkil halogenide.
Aril halogenidi su praktično nerastvorni u vodi i imaju veću gustinu od vode. Aril halogenidi predstavljaju polarna jedinjenja, ali su manje polarna od alkil halogenida. Ta razlika u polarnosti je posledica veće elektronegativnosti ugljenikovog atoma kod aril halogenida koji je sp2 hibridizovan, nego kod aril halogenida koji je sp3 hibridizovan, za koji se vežu halogeni supstituenti.[2]
Hemijske reakcije nastajanja aril halogenida
Aril halogenidi najčešće nastaju u reakcijama halogenovanja arena i reakcijama aril diazonijumovih soli sa jonom joda.[3]
Hemijske reakcije aril halogenida
Reakcija nukleofilne supstitucije nitro-supstituisanog aril halogenida
Ovim reakcijama najčešće podležu oni aril halogenidi koji su supstituisani nitro grupom u orto ili para položaju u odnosu na halogeni element.
Reakcija nukleofilne aromatične supstitucije u prisustvu jake amidne baze