Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
У 1872. години, немачкинационалист и аутор Лоренц Дифенбах је написао новелу назива "Arbeit Macht Frei", те је због тога израз остао добро познат код националиста. Израз је у 1928. години узела Вајмарска влада као слоган хвале њихове велике политике јавних радова, која је требало да „избаци“ незапосленост. Израз је настао због имитирања средњовековног израза "Stadtluft macht frei" ("Градски ваздух ослобађа"). Израз се наставио користити у НСДАП-у (Националсоцијалистичка радничка странка) када је дошла на власт у 1933. години.
Нацистичка употреба
Израз "Arbeit Macht Frei" је стајао на улазима многих нацистичкихконцентрационих логора „као својеврстан тајни израз који значи жртвовање у начину да бесконачан рад значи духовну слободу“.[1]
Такође, била је заједничка вежба у Немачкој да се стари натписи поставе на улазима институционалних, значајних и великих установа. Употребу овог слогана је наређена од генерала СС-аТеодора Ајкеа, инспектора концентрационих логора и првог заповедника концентрационог логораДахау. Израз се и данас може видети на неколико места, укључујући и на улазу у Аушвиц. Према књизи Аушвиц: Нова историја, од историчара ББЦ-а, Лауренца Риса; натпис је поставио заповедник Рудолф Хес, који је веровао да му је његов ропски рад у затвору за време Вајмарске Републике помогао. На натпису у Аушвицу, горња куглица слова „Б“ ("арБеит") је шира од доње куглице, што многима изгледа као наопако постављено латинично слово „Б“. Неколико геометрично израђених санс-сериф фонтова (фонтови без малих додатака, назива „серифи") у 1020-има такође личе тој врсти.
Израз се такође може видети на следећим концентрационим логорима:
У концентрационом логоруБухенвалд, уместо натписа Arbeit macht frei налази се натпис "Jedem das Seine" ("Свакоме своје"). 1938. године, аустријски политички кабарет писац Јура Зојфер и композиторХерберт Зипер, као затвореници Концентрационог логораДахау, написали су "Dachaulied" ("Дахау песма"). Данима су марширали унутра и ван логора. Радили су под присилом и сматрали су да је натпис "Arbeit macht frei" увреда. Песма цинично понавља израз да би логорДахау „научио лекцију“.