Naziv „aligator” je verovatno anglikovana forma šp.el lagarto, španske reči sa značenjem „gušter”, kojom su rani španski istraživači i naseljenici u Floridi nazivali aligatore.[2] Kasnija engleska spelovanja imena su bila allagarta i alagarto.[3]
Aligatori žive u slatkovodnim staništima kao što su bare, reke i močvare. Iako imaju teško telo i spor metabolizam, aligatori mogu postići brzinu od 30 mph. Njihov plen su uglavnom manje životinje koje ubiju i pojedu jednim ugrizom. Oni mogu ubiti i veći plen odvlačeći ga pod vodu da se utopi. Plen koji ne mogu progutati odjednom ostave da trune ili ga grizu dok ne otkinu komade dovoljno male za gutanje odjednom. Aligatori su solitarne (samotnjačke) životinje, a najveći, mužjaci i ženke, brane svoju teritoriju. Manji aligatori imaju veću tolerenciju prema drugim jedinkama, koje su slične veličine.
Aligatori se pare sezonski, za vreme proljeća kad se voda ugreje. Ženka polaže jaja u gnezdo koje deluje kao inkubator. Svoja jaja će štititi dok se ne izlegu. Mlade će štititi godinu dana, ako ostanu na tom prostoru. Obe vrste su tamnije po boji, gotovo crne (iako kineski aligator ima svetlijih tonova). Kod aligatora se mogu videti samo gornje čeljusti kad su usta zatvorena (kod pravih krokodila se vide svi zubi), mada mnoge deformacije čeljusti kod životinja otežavaju identifikaciju.
Opis
Prosečni odrasli američki aligator je težak 360 kg i dugačak 4 m, mada oni ponekad narastu do 4,4 m i imaju preko 450 kg.[4] Najveći ikad zabeležen aligator, pronađen u Luizijani, bio je dug 5,84 m.[5] Kineski aligator je manji, retko premašuje 2,1 m dužine, i teži znatno manje, tako da mužjaci retko imaju više od 45 kg.
Odrasli aligatori su crni ili tamno maslinasto-smeđi sa belom donjom stranom, dok mladi aligatori imaju jarko kontrasne bele ili žute belege koje se vremenom gube.[6]
Prosečni životni vek aligatora nije meren.[7] Godine 1937, odrasli primerak je donet u Beogradski zoološki vrt u Srbiju iz Nemačke. On je danas stariji od 80 godina.[8] Mada nema validnih podataka o njegovom datumu rođenja, ovaj aligator, zvanično nazvan Muja, smatra se najstarijim aligatorom koji živi u zatočeništvu.[9]
^Morgan, G. S., Richard, F., & Crombie, R. I. (1993). The Cuban crocodile, Crocodylus rhombifer, from late quaternary fossil deposits on Grand Cayman. Caribbean Journal of Science, 29(3-4), 153-164. „Archived copy”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 29. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014.
^Kaku, Michio (mart 2011). Physics of the Future: How Science Will Shape Human Destiny And Our Daily Lives by the Year 2100. Doubleday. стр. 150, 151. ISBN978-0-385-53080-4.
^Green RE, Braun EL, Armstrong J, Earl D, Nguyen N, Hickey G, Vandewege MW, St John JA, Capella-Gutiérrez S, Castoe TA, Kern C, Fujita MK, Opazo JC, Jurka J, Kojima KK, Caballero J, Hubley RM, Smit AF, Platt RN, Lavoie CA, Ramakodi MP, Finger JW, Suh A, Isberg SR, Miles L, Chong AY, Jaratlerdsiri W, Gongora J, Moran C, Iriarte A, McCormack J, Burgess SC, Edwards SV, Lyons E, Williams C, Breen M, Howard JT, Gresham CR, Peterson DG, Schmitz J, Pollock DD, Haussler D, Triplett EW, Zhang G, Irie N, Jarvis ED, Brochu CA, Schmidt CJ, McCarthy FM, Faircloth BC, Hoffmann FG, Glenn TC, Gabaldón T, Paten B, Ray DA (2014). „Three crocodilian genomes reveal ancestral patterns of evolution among archosaurs”. Science. 346 (6215): 1254449. PMC4386873. PMID25504731. doi:10.1126/science.1254449.
^Hastings, A. K.; Bloch, J. I.; Jaramillo, C. A.; Rincon, A. F.; MacFadden, B. J. (2013). „Systematics and biogeography of crocodylians from the Miocene of Panama”. Journal of Vertebrate Paleontology. 33 (2): 239. S2CID83972694. doi:10.1080/02724634.2012.713814.
^Brochu, C. A. (2011). „Phylogenetic relationships of Necrosuchus ionensis Simpson, 1937 and the early history of caimanines”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163: S228—S256. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00716.x.
„Alligator Leather”. Conservation and Arts Materials Encyclopedia Online. Museum of Fine Arts, Boston. Приступљено 13. 6. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)