Шљука камењарка

Шљука камењарка
Одрасла јединка у гнездећем руху
Одрасла јединка ван сезоне гнежђења
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Породица: Scolopacidae
Род: Arenaria
Врста:
A. interpres
Биномно име
Arenaria interpres
Синоними
  • Tringa interpres Linnaeus, 1758
  • Strepsilas interpres Linnaeus, 1758[2]

Шљука камењарка (лат. Arenaria interpres) птица је селица из реда шљукарица. Ова птица је једна од две врсте рода Arenaria. Назив Arenaria потиче од латинске речи arena која означава песак или од речи arenarius што значи „онај који насељава песак”, док реч interpres значи гласник, курир. Када је Лине посетио острво Готланд у Шведској чуо је реч tolk мислећи да се та реч односи на шљуку камењарку. На стандардном шведском језику та реч значи преводилац, тумач. Међутим, на локалном дијалекту становника острва Готланд ова реч означава ноге и била је намењена црвеноногом спруднику.[3]

Опис

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 21 до 24 центиметара, а распон крила је између 84 и 190 центиметара. Маса птице је од 43 до 49 грама. Средње велика, округласта птица из породице Scolopacidae са карактеристичним клинастим, зашиљеним кљуном, наранџастим ногама и прошараним крилима која се најбоље виде док птица лети. Полни диморфизам је присутан, а посебно изражен током периода гнежђења. Мужјак тада има јарко наранџасто обојено покровно перје на леђима и крилима, док су женке и млади мужјаци смеђе обојени, са загаситим нијансама наранџасте.[4][5]

Распрострањење и станиште

Широко распрострањена врста. Гнезди се на обалама Скандинавије, Аљаске, целе Русије и на острвима Канадског Арктичког архипелага. На југозападној обали Норвешке је присутна током целе године, а из осталих крајева се сели до приобаља Африке, Аустралије, Северне и Јужне Америке. Такође се може срести у зимском периоду на обалама Велике Британије, Ирске и Индије. Насељава тундре Арктика са приобалним ливадама и мочварама испресецаних појасевима са стенама, глином или шљунком обично у близини мора или на подручјима која остају влажна све до краја лета. Ван периода гнежђења углавном се држи приобалних подручја мора и океана, али су забележени и случајеви продирања у унутрашњост копна где се бележи на језерским обалама. Такође је на пролазу присутна и у мочварама мангрова, на обалама естуара, речних ушћа, лукобрана и на пешчаним плажама на којима је море нанело водене биљке и остали органски материјал.[6]

Биологија

У подручјима у којима се гнезди обично се храни одраслим и ларвалним облицима инсеката из реда Diptera, ларвама инсеката из редова Lepidoptera, Hymenoptera, Coleoptera, пауцима, а повремено и биљном материјом. Ван периода гнежђења њену исхрану чине инсекти, рачићи, шкољке (попут дагњи и срчанки), чланковити црви, бодљокошци, мале рибе, стрвина и јаја других птица. Гнезди се од маја до почетка августа у појединачним паровима, а уколико је станиште повољно на једном месту може бити и неколико парова. Гнездо се налази на акумулираном блату на обали, тресету или сувој земљи окружено густом вегетацијом, често на благом узвишењу (хумка или бусен приобалних биљака), у плитком удубљењу на тлу или у расцепу у стени. Гнездо је обично у близини мора или тек неколико километара унутар копна. Током сеобе је прилично друштвена и на местима на којима се храни или одмара, јата могу бројати 100 и више јединки, посебно у зони плиме и осеке. Орнитолози процењују да европска популација броји између 35 900 и 77 100 гнездећих парова.[6]

Угроженост

У појединим регионима Европе легла ове птице уништава, инвазивна врста из породице куна, америчка видрица. Подложна је птичјем грипу, па је веће епизоотије могу угрозити.[6]

Шљука камењарка у Србији

Почетком 19. века је била врло ретка и бележена је само у Срему на Дунаву, док је до 1950. евидентирана само једном и то у околини Сенте. У другој половини 20. и почетком 21. века нађена је на више места у Бачкој и Банату, а јужно од Саве и Дунава нађена је у свега три наврата. Највише су забележене четири птице на једном месту.[7] Према Црвеној књизи фауне Србије III - Птице, популација која пролази кроз Србију је угрожена.[2]

Галерија

  • Гнездеће рухо
    Гнездеће рухо
  • Потрага за храном
    Потрага за храном
  • Мање јато
    Мање јато
  • Прстеновање у Мађарској
    Прстеновање у Мађарској
  • Шљука камењарка (лево) и велика спрутка (десно)
    Шљука камењарка (лево) и велика спрутка (десно)
  • Јаја из музејске збирке
    Јаја из музејске збирке

Референце

  1. ^ BirdLife International (2019). „Arenaria interpres”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 4. 2020. 
  2. ^ а б Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice: Arenaria interpres Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp. 470.
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  5. ^ „Ruddy Turnstone (Arenaria interpres)”. HBW. Приступљено 14. 11. 2019. 
  6. ^ а б в „Ruddy Turnstone Arenaria interpres”. BirdLife Data Zone. Приступљено 14. 11. 2019. 
  7. ^ Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 106. 

Литература

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 106. 
  • Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Puzović, Slobodan; Ružić, Milan; Šćiban, Marko; Grubač, Bratislav; Vujić, Ante (2018). Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Спољашње везе

Шљука камењарка на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Шљука камењарка.