Шпански олимпијски комитет (шп. Comité Olímpico Español)) је национални олимпијски комитет Шпаније. Чланови Комитета су 35 спортских савеза, који бирају Извршни одбор у саставу председника и 23 чланова. Његово седиште налази се у Мадриду.

Шпански олимпијски комитет је организатор Летњих олимпијских игара 1992. и Медитеранских игара 1955, 2005. и 2018. године.

Са одлучношћу да се повећа број олимпијских амбасадора у свету, барон Пјер де Кубертен, председник МОКа, затражио је од шпанске краљевске породице именовање члана МОКа у Шпанији. Краљица Марија Кристина од Аустрије поверила је овај задатак принцу Карлу Бурбонском, који је на ту функцију поставио Гонзала де Фигероу Тореса, војводу де Mejorada del Campo и маркиза де Виљамехор. После убиства председника владе Хосеа Каналехаса 1912. године, заменио га је Алваро де Фигероа Торес, председник Савета министара Шпаније, војвода де Романонес и Гонзалов брат. Интелектуални дух новог председника Владе несумњиво ће утицати на охрабрење и подршку његовог брата који га уверава, надахњује и мотивише на олимпијским функцијама. Овде почиње нови период, стварањем Шпанског олимпијског комитета, који се догодио 23. новембра 1912. године. Маркиз де Виљамехор је као први председник Шпанског олимпијског комитета^[1] наставио да га води до своје смрти 1921. године. Његово место у МОК је заузео Хорацио Ечеваријета Марури, просперитетни индустријалац из Билбаа до оставке 1923. године када га замењује Сантијаго Гвељ Лопез, барон де Гвељ. Под његовим председавањем, Шпански олимпијски комитет је конституисан 11. јануара 1924. године у Барселони у поступку еквивалентном реорганизацији, што је изражено у чланку о оснивању. Тиме се прекида период означене неактивности која је настала у последњим месецима живота маркиза де Виљамехор и то је наглашено након његове смрти. Две године касније, 17. септембра 1926. је на сесији усвојен статут Комитета.

• Шпанија на олимпијским играма

• Шпански олимпијски комитет