Шаховски турнир у Прагу одржано је од 3. - 21. октобра 1946. год. а уједно је сматран и зонским турниром Победу је однео Мигел Најдорф.
Међународни шах је озбиљно пореметио Други светски рат, почевши од Олимпијаде 1939. у Буенос Ајресу. Политичке тензије су већ утицале на неке мечеве и то је постало још израженије када је званично избио рат током олимпијаде. Неки тимови и играчи су се повукли, а други су остали у Јужној Америци током рата.[1] Смрт Александра Аљехина у пролеће 1946. додатно је искомпликовала ситуацију. Након завршетка рата, ФИДЕ конференција у Винтертуру у Швајцарској у лето 1946. морала је не само да покуша да поново успостави саму ФИДЕ, већ и да се бави питањем титуле светског шампиона. ФИДЕ је предложила турнир за наслов светског првака са пет учесника са турнира АВРО (1938): Михаил Ботвиник, Паул Керес, Макс Еве, Семјуел Решевски и Рубен Фајн, заједно са Василијем Смисловим. У случају да би неко од кандидата одустао заменио би га победник турнира у Гронингена (1946) или Прага 1946 године.[2]
Турнир је замишљен као спомен на Карела Трејбала и Веру Менчик који су погинули током Другог светског рата те је носио и назив Трејбалов меморијал. Организатори су замислили да ово буде престижни турнир. Позвали су да учествује Ботвиника, Смислова, Кереса, Саломона Флора, Давида Бронштајна, Евеа, Решевског и Фајна. Ниједан није учествовао, иако је било очекивања да ће играти. Совјети су били посебно разочарење, јер су одбили у последњем тренутку, наводећи сукоб са полуфиналом њиховог националног првенства. То се догодило дан пре церемоније отварања, због чега је почетак турнира био одложен.[3]. Савели Тартаковер је прихватио позив организатора, али није учествовао због потешкоћа са путовањем. Није стигао на турнир, па га језамени Карел Опоченски. [4]
Упркос проблемима пре турнира, Праг је био занимљива трка за победника. Јан Фолтис је брзо почео победивши прве четири партије, укључујући и победу над Петром Трифуновићем, једним од кандидата за прво место. Његов темпо се у наставку успорио са два ремија праћена са два пораза. Три ремија у последњих пет кола била су довољна само за поделу четвртог места са Светозаром Глигорићем. Глигорић је такође добро почео, постигао је пет победа и реми у првих шест кола, укључујући потенцијално важну победу против Најдорфа. Његове наде су избледеле пошто је освојио само још једну партију, али је изгубио две и четири ремизирао у другом делу турнира. Његов пораз против Штолца у 10. рунди био је посебно болан. Трифуновић је лоше почео поразом од Гезе Штолца и Фолтиса у прва два кола. Није изгубио више партија, постигавши седам победа и четири ремија, тако да је то било довољно да заврши турнир на другом месту поделивши га са Штолтцом. Штолц је такође почео полако, победивши у само две партије док је изгубио две и ремизирао три у првих седам кола. Завршио је снажно, победивши пет и ремизирајући једану. Најдорф је добро почео, изгубивши само једну партију против Глигорића док је у првих седам кола добио шест. Победио је убедљиво, али у политичкој клими послератне Европе његове наде да ће се укључити у борбу за светског првака биле су неостварене.
Турнирска табела
Спољашње везе
Референце
