Хетеросексуалност је сексуалност која је усмерена ка особи супротног пола. Појам обухвата емоције, потребе, жеље, интересовања и осећања, као и сексуалнопонашањеиндивидуа које за партнера имају особу супротног пола. Овај појам се најчешће односи на људе, али се исти концепт може применити на све сисаре. У жаргону се хетеросексуалци називају стрејт особама. Као сексуална оријентација, хетеросексуалност је „трајни образац емоционалних, романтичних и/или сексуалних привлачности“ за особе супротног пола; то се „такође односи на нечији осећај идентитета заснован на тим привлачностима, повезаним понашањима и чланству у заједници других који деле те привлачности.“[1][2] Неко ко је хетеросексуалац се обично назива стрејт.
Научници не знају тачан узрок сексуалне оријентације, али претпостављају да је она узрокована сложеном интеракцијом генетских, хормоналних и утицаја околине,[5][6][7] и не виде то као избор.[5][6][8] Иако ниједна теорија о узроку сексуалне оријентације још није добила широку подршку, научници фаворизују теорије засноване на биологији.[5] Постоји знатно више доказа који подржавају несоцијалне, биолошке узроке сексуалне оријентације него социјалне, посебно за мушкарце.[3][9][10]
Старогрчка реч ἕτερος значи различит.[12][13] Реч хетеросексуалност се појавила када је Карл-Марија Кертбењи1868. смислио термин хомосексуалност, и то да би означила њену супротност. Овај придев се први пут појавио у штампаном делу 1880. Израз хетеросексуалност означава: сексуалну оријентацију особе ка особама супротног пола (на пример, говори се о женској хетеросексуалности ако је сексуално наклоњена појединим мушкарцима), самоидентификацију особе као хетеросексуалне у смислу сексуалног идентитета, и практиковање сексуалног чина између различитих полова.
Тренутна употреба термина хетеросексуалац има своје корене у широј традицији таксономије личности из 19. века. Термин хетеросексуалац је сковао Карл Марија Кертбени уз реч хомосексуалац 1869. године.[14] Термини нису били у тренутној употреби током касног деветнаестог века, али су их поново увели Ричард фон Крафт-Ебинг и Алберт Мол око 1890. године.[14] Именица је ушла у ширу употребу од раних 1920-их, али је у општу употребу ушла тек 1960-их. Колоквијално скраћивање „хетеро” је посведочено од 1933. Апстрактна именица „хетеросексуалност” први пут је забележена 1900. године.[15] Реч „хетеросексуалац“ је наведена у Меријам-Вебстеровом Новом међународном речнику 1923. године као медицински термин за „морбидну сексуалну страст према особи супротног пола“; међутим, 1934. године у њиховом Другом нескраћеном издању то је дефинисано као „манифестација сексуалне страсти према супротном полу; нормална сексуалност”.[16]
У ЛГБТ сленгу, термин одгајивач је коришћен као омаловажавајућа фраза за исмевање хетеросексуалаца. Хипоними за хетеросексуалац укључују хетерофлексибилан.[17][18]
Реч се може неформално[19] скратити на „хетеро“.[20] Термин стрејт је настао као геј сленг термин за хетеросексуалце средином 20. века, који на крају долази од фразе „ићи право“ (као у „равно и уско“), или престати да се бавиш хомосексуалним сексом. Једна од првих употреба речи на овај начин била је 1941. од стране аутора Џ. В. Хенрија.[21] Хенријева књига се тицала разговора са хомосексуалним мушкарцима и користила је овај израз у вези са људима који су идентификовани као бивши гејеви. Сада је то једноставно колоквијални израз за „хетеросексуалац”, који се током времена променио у погледу примарног значења. Неки се противе употреби термина стрејт зато што он имплицира да су хомосексуалци искривљени.[22]
Демографија
У свом прегледу литературе из 2016, Бајли et al. изјавили су да „очекују да је у свим културама велика већина појединаца сексуално предиспонирана искључиво за други пол (тј. хетеросексуална)“ и да нема убедљивих доказа да је демографија сексуалне оријентације много варирала у зависности од времена или места.[3] Хетеросексуална активност између само једног мушкарца и једне жене је далеко најчешћи тип социосексуалне активности.[4]
Према неколико великих студија, 89% до 98% људи је имало само хетеросексуални контакт током свог живота;[23][24][25][26] али овај проценат пада на 79-84% када су било истополна привлачност или понашање су пријављени.[26]
Једна студија из 1992. је објавила да је 93,9% мушкараца у Британији имало само хетеросексуално искуство, док је у Француској тај број пријављен на 95,9%.[27] Према анкети из 2008. године, 85% Британаца има само сексуални контакт са супротним полом, док се 94% Британаца изјашњава као хетеросексуалци.[28] Слично, истраживање британског Уреда за националну статистику (ONS) из 2010. показало је да се 95% Британаца идентифицирало као хетеросексуално, 1,5% Британаца се изјаснило као хомосексуално или бисексуално, а посљедњих 3,5% дало је нејасније одговоре као што је „не знам“, „друго“, или није одговорио на питање.[29][30] У Сједињеним Државама, према извештају Института Вилијамс из априла 2011,96 % или приближно 250 милиона одрасле популације је хетеросексуално.[31][32]
У теорији психоанализе хетеросексуалност се разликује од хомосексуалности у избору објекта. Стога се може сматрати као њена супротност. Дефинисати хетеросексуалност саму по себи је тежи задатак. Критеријум биолошке репродукције се намеће као очигледан, али то није системски потпуно објашњење. Класична психоаналитичка школа сматра хетеросексуалниост као завршну фазу у сексуалном развоју јединке, при чему се репродукција сматра њеним врхунским циљем.
Историја хетеросексуалности се преплиће са историјским развојем породичних односа и владајућом демографском политиком. Брига о деци је кроз историју била превасходно женски задатак, материнство је било једини одраз њиховог идентитета, тако да је за феминистички покретпатријархална хетеросексуалност представљала оружје којим је одржаван потчињени положај жене.
Хетеросексуалност се у биологији појављује као нагон за сексуалним спајањем са јединкама другог пола и потврђивање своје полне улоге, при чему је овај нагон код људи углавном раздвојен од репродукционог инстинкта. Примери за то су: стерилитет, контрацепција, алтернативне форме секса и апстиненција.
^ абLamanna, Mary Ann; Riedmann, Agnes; Stewart, Susan D (2014). Marriages, Families, and Relationships: Making Choices in a Diverse Society. Cengage Learning. стр. 82. ISBN978-1-305-17689-8. Приступљено 11. 2. 2016. „The reason some individuals develop a gay sexual identity has not been definitively established – nor do we yet understand the development of heterosexuality. The American Psychological Association (APA) takes the position that a variety of factors impact a person's sexuality. The most recent literature from the APA says that sexual orientation is not a choice that can be changed at will, and that sexual orientation is most likely the result of a complex interaction of environmental, cognitive and biological factors...is shaped at an early age...[and evidence suggests] biological, including genetic or inborn hormonal factors, play a significant role in a person's sexuality (American Psychological Association 2010).”
^Klein, Ernest, A Comprehensive Etymological Dictionary of the English Language: dealing with the origin of words and their sense development thus illustrating the history of civilization and culture, p. 345. Oxford: Elsevier, 2000
^Wellings, K., Field, J., Johnson, A., & Wadsworth, J. Sexual behavior in Britain: The national survey of sexual attitudes and lifestyles. Penguin Books. 1994. London, UK:.
^Bogaert, A. F. (септембар 2004). „The prevalence of male homosexuality: the effect of fraternal birth order and variations in family size”. Journal of Theoretical Biology. 230 (1): 33—7. Bibcode:2004JThBi.230...33B. PMID15275997. doi:10.1016/j.jtbi.2004.04.035.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Bogaert argues that: "The prevalence of male homosexuality is debated. One widely reported early estimate was 10% (e.g., Marmor, 1980; Voeller, 1990). Some recent data provided support for this estimate (Bagley and Tremblay, 1998), but most recent large national samples suggest that the prevalence of male homosexuality in modern western societies, including the United States, is lower than this early estimate (e.g., 1–2% in Billy et al., 1993; 2–3% in Laumann et al., 1994; 6% in Sell et al., 1995; 1–3% in Wellings et al., 1994). It is of note, however, that homosexuality is defined in different ways in these studies. For example, some use same-sex behavior and not same-sex attraction as the operational definition of homosexuality (e.g., Billy et al., 1993); many sex researchers (e.g., Bailey et al., 2000; Bogaert, 2003; Money, 1988; Zucker and Bradley, 1995) now emphasize attraction over overt behavior in conceptualizing sexual orientation." (p. 33) Also: "...the prevalence of male homosexuality (in particular, same-sex attraction) varies over time and across societies (and hence is a "moving target") in part because of two effects: (1) variations in fertility rate or family size; and (2) the fraternal birth order effect. Thus, even if accurately measured in one country at one time, the rate of male homosexuality is subject to change and is not generalizable over time or across societies." (p. 33)
Kinsey, Alfred C.,; et al. Sexual Behavior in the Human Male. Indiana University Press. ISBN0-253-33412-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Keel, Robert O., Heterosexual DevianceАрхивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2008). (Goode, 1994, chapter 8, and Chapter 9, 6th edition, 2001.) Sociology of Deviant Behavior: FS 2003, University of Missouri–St. Louis.
.svg)
.svg)
