Хаџи Мустафа-паша
Дахије убијају Хаџи Мустафа пашу
Датум рођења	1733.
Датум смрти	15. децембар 1801.(1801-12-15) (67/68 год.)
Место смрти	Београд, Османско царство

Хаџи Мустафа (рођен 1733 — убијен 15. децембра 1801 у Београду, тур. Hacı Mustafa Şinikoğlu Paşa); је био паша Смедеревског санџака од 1793. до 1801.

Дошао је на позицију београдског мухафиза захваљујући везама са ваљевским кнезом Алексом Ненадовићем. Наследио је Абу Бекира, и остао запамћен по веома добром односу према српској раји, због чега су га и називали „српском мајком“ или „српским оцем“.

Кажу да је за време његове владавине живот Срба у Османском царству био подношљив.

Хаџи Мустафу су убиле дахије 15. децембра 1801. пошто су се вратиле од Осман Пазваноглуа, где их је Селим III протерао после Свиштовског мира 1791.^[1]

• Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија. 
• Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига. 
• Leopold von Ranke, ур. (1973). History of Servia and the Servian Revolution (Europe 1815-1945 Series). Da Capo Pr. ISBN 978-0-306-70051-4. 
• Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-96413-3. 
• Стојанчевић, Владимир (1981). „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—158.