Харисон Афул

Харисон Афул
Афул са Ганом 2015.
Лични подаци
Датум рођења (1986-07-24)24. јул 1986. (38 год.)
Место рођења Тема, Гана
Висина 1,68 м
Позиција Одбрамбени играч
Јуниорска каријера
0000—2005. Академија Фајенорд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2009.
2007—2009.
2009—2015.
2015—2021.
2022—2023.		 Академија Фајенорд
→Асанте Котоко
Есперанс
ФК Коламбус
Шарлот		 148
68
183
164
21		 (7)
(3)
(17)
(6)
(0)
Репрезентативна каријера**
2006.
2008—2018.		 Гана до 20
Гана
84
(0)
* Датум актуелизовања: 10. октобар 2022.
** Датум актуелизовања: 18. новембар 2018.

Харисон Афул (енгл. Harrison Afful; Тема, 24. јул 1986) професионални је фудбалер из Гане који игра као бек за Шарлот и репрезентацију Гане. Осим за Шарлот, Афул је наступао за Академију Фајенорд, Есперанс и Коламбус Кру а провео је једно време на позајмици у Асанте Котоку.

Афул је прошао кроз омладински тим Академије Фајенорд, проводећи своје прве две професионалне сезоне у сениорском тиму. Потом је прешао на позајмицу у Асанте Котоко, провевши две сезоне у тиму где је освојио Премијер лигу Гане у сезони 2007–08. Након четири године професионалног фудбала, Афул је по први пут напустио Гану да би се придружио Есперансу у туниској првој лиги. Играо је наредних шест сезона за Есперанс, наступајући за клуб више од 180 пута. Есперанс је освојио четири титуле првака током Афуловог играња за тим, појавио се у три финала КАФ Лиге шампиона коју је и освојио 2011. Афул је постигао један гол током тог двомеча у финалу. У лето 2015, Афул се преселио у Сједињене Државе и потписао за Коламбус, где је помогао клубу да стигне до освајања МЛС купа у својој првој сезони.

За репрезентацију Гане је дебитовао на Афричком купу нација 2008. године, на којем је допринео да Гана освоји треће место на турниру. Наступио је за Црне Звезде на још четири АФКОН турнира где је био другопласирани 2010. и 2015. године. Позван је у тим Гане за Светско првенство у фудбалу 2014 и играо је на две утакмице током турнира. Први пут је био капитен репрезентације у пријатељској утакмици против Конга 1. септембра 2015. године.

Детињство

Рођен у Теми у Гани, Афул је одрастао 23 километра даље у Нунгуи. Своју љубав према фудбалу је стекао тако што је репрезентацију Гане гледао на телевизији.[1]

Клупска каријера

Академија Фајенорд

Афул се придружио Академији Фајенорд након што га је као младића открио Сем Ардеј.[2] Од омладинаца се попео до првог тима, наступивши 148 пута и постигао 11 голова у свим такмичењима за академију. Афул је 2008. године био на суђењу са Фајенордом, матичним клубом академије, али је после четири недеље пуштен без уговора.[3][4] Такође је провео време тренирајући за Стабек, Хелсингборг и Мамелоди Сандаунс, али се вратио у Гану пошто није успео да склопи уговор.[5][6][7]

Позајмица Асанте Котоко

Након испадања Академије Фајенорд у прву дивизију Гане, Афул се вратио у Премијер лигу Гане уз позајмицу Асантеу Котоку.[8] Овај потез је омогућен захваљујући клаузули у уговору Јордана Опокуа. Годину раније га је купио Котоко, а његов уговор је омогућио Асантеу Котоку да изабере једног играча којег ће довести на позајмицу из академије. Они су то искористили тако што су изабрали Афулa.[9]

Афул је импресионирао главног тренера Котока Башира Хејфорда својим наступом током пријатељског меча, што му је омогућило да се пробије у први тим након што се у почетку чинило да није био у Хејфордовим плановима.[10] Дебитовао је у лиги за клуб и постигао гол у победи од 3:0 против Ол Блекса 2. децембра 2007.[11] Афул је проглашен за најбољег играча лиге пошто је Асанте Котоко освојио титулу у Премијер лиги Гане 2007–08.[12] По истеку првобитне једногодишње позајмице, вратио се на Академију Фајенорд и учествовао у вишеструким суђењима у Европи и Африци. Та суђења су се показала неуспешном, а Афул се вратио у Асанте Котоко на позајмицу у другој половини сезоне 2008–09.[13] Током позајмице је постигао пет голова у 68 наступа у свим такмичењима.[14] По истеку позајмице, Котоко је наводно започео разговоре о трајном трансферу, али није могао да постигне договор са академијом.[15]

Есперанс

2009—2010: Почетак у Есперансу

Дана 25. августа 2009, Афул је званично потписао трогодишњи уговор са туниским клубом Есперанс Спортиве де Тунис (ЕСТ). Тренирао је са клубом пре званичне премијере и постигао је гол у пријатељској утакмици, чиме је убедио тим да потпишу уговор.[16] Дебитовао је за ЕСТ 12. септембра, одигравши пуних 90 минута у победи од 4:0 над ЦС Сфаксијеном.[17] Афул је постигао своја прва два гола за клуб у пролеће 2010. године, против Бизертина 28. априла и Хамам-Сусе 15. маја.[18] Сезону је завршио са два гола из 23 наступа у свим такмичењима, док је Есперанс освојио своју другу узастопну титулу у туниској првој лиги.[19]

2010—2013: Успех у Лиги шампиона

Афул је постигао два гола у пет утакмица КАФ Лиге шампиона са Есперансом.

У својој другој сезони у клубу, Афул није играо велику улогу у тиму. Појавио се 17 пута без постигнутог гола док је његов тим освојио своју трећу узастопну титулу првака, али је био у стартној постави у финалу купа Туниса када је Есперанс победио Етоил ду Сахел.[20][21] Уместо тога, он је постао стални део тима на утакмицама КАФ Лиге шампиона 2010. Афул је дебитовао на турниру 16. јула 2010, наступивши у утакмици Групе А против Сетифа.[22] Наставио је да се појављује у свакој утакмици турнира од групне фазе па надаље, помажући да ЕСТ дође до финала КАФ Лиге шампиона 2010. против Мазембеа . Афул је одиграо 90 минута у првој утакмици и поразу ЕСТ-а од 5:0.[23] Постигао је гол у 24. минуту реванша, што је био његов први гол на такмичењу, али је ЕСТ успео само да одигра нерешено (1:1) и поражен је укупним резултатом.[24] Током сезоне, Афул се појавио 31 пут у свим такмичењима и једном постигао гол.[25]

Као и претходне сезоне, Афул је играо лоше у лигашким мечевима: појавио се у 16 лигашких мечева без голова, док је Есперанс стигао до четврте узастопне лигашке титуле.[26][27] Са друге стране, у КАФ Лиги шампиона, Афул је поново играо главну улогу док је његов тим другу годину заредом прошао у континентално финале. Ушао је са клупе у првој утакмици финала КАФ Лиге шампиона 2011. године, заменивши Вајдија Буазија у 90. минуту ремија са Видад Казабланком.[28] Афул је био у стартној постави у реваншу, играјући на позицији десног бека на Стадеу 7. новембар. У 22. минуту је упутио ударац левом ногом у горњи угао и постигао гол који је донео Есперансу победу од 1:0 и другу титулу Лиге шампиона у историји клуба.[29] На основу освајања Лиге шампиона, Есперанс се квалификовао за Светско клупско првенство 2011.[30] Афул је ушао са клупе у четвртфиналу против Ал Сада и почео меч за пето место против Монтереја.[31][32] Играо је 31 пут у свим такмичењима и једном постигао гол током сезоне.[27]

Иако је Афулов уговор са тимом истекао крајем јуна, он је 2. јула 2012. потписао трогодишње продужење уговора.[33] Са решеном ситуацијом у вези са уговором, дошли су и голови у лигашким мечевима где је постигао голове против Зарзиса 21. новембра,[34] Каируана 8. децембра[35] и Клуба Африка 31. марта 2013. [36] Афул је поново одиграо виталну улогу за ЕСТ у Лиги шампиона, помажући тиму да се пласира у своје треће узастопно финале против Ал Ахлија. Одиграо је 73 минута у првој утакмици финала КАФ Лиге шампиона 2012. године, помажући тиму да оствари нерешен резултат 1:1, али је суспендован у реваншу због жутих картона.[37] Афул није могао да помогне свом тиму и ЕСТ је изгубио реванш резултатом 2:1.[38] Током сезоне је наступио 28 пута у свим такмичењима и постигао три гола.[39]

2013—2015: Завршне сезоне

Сезона 2013–14 била је најактивнија сезона у Афуловој каријери до сада: наступио је у рекордних 38 мечева у свим такмичењима и постигао шест голова. У лигашким мечевима је постигао два гола пре почетка године, Стаде Тунисиена 3. новембра и ЛПС Тозеура 25. децембра.[40][41] Наставио је своју добру форму након што је ангажован нови тренер Руд Крол, када је постигао гол у реваншу против Тунисиена 15. фебруара.[42] Афул је потом постигао гол за победу против Сфаксиена 2. априла, помажући Есперансу да освоји своју четврту лигашку титулу у пет сезона у клубу.[43][44] Додао је још десет наступа у КАФ Лиги шампиона 2013, али је ЕСТ поражен од Орландо Пајратса у полуфиналу чиме је тиму онемогућен четврти узастопни пролаз у финале.[45] Афул је затим играо и у КАФ Лиги шампиона 2014. постигавши голове у првом и другом колу квалификација, помажући ЕСТу у победама над Гор Махијом и Реал Бамаком.[46][47]

Према извештајима из медија, у априлу 2014, Олимпик из Марсеља је био заинтересован да доведе Афула у њихове редове.[48] Француски клуб је наводно тражио да потпише са Афулом пре него што је почело Светско првенство у фудбалу 2014, у покушају да задржи његову цену. Међутим, након сезоне, ЕСТ је најавио да Афул може да напусти клуб тек након Светског првенства.[49] Наставио је да привлачи интересовање и након Светског првенства, са 13 европских клубова који су били заинтересован за њега.[50] Међутим, Ал Вахда из Уједињених Арапских Емирата је победио у трци. Подвргнут је лекарском прегледу, али је клуб отказао уговор након што је ЕСТ прекинуо комуникацију и тако се Афул вратио у ЕСТ.[51]

Након што је сваки потенцијални трансфер током лета пропао, Афул се вратио у Тунис да би започео сезону 2014–15. Дана 31. августа, у мечу у гостима код Бизертина, постигао је два гола и помогао ЕСТу да оствари победу од 3:1.[52] Афул неће поново постићи гол до краја сезоне, а Есперанс је завршио трећи у лигашком такмичењу, што је њихов најгори резултат у лиги током Афуловог боравка у клубу.[53] Пошто му је уговор истекао крајем јуна 2015. године, причало се да ће поново потписати двогодишњи уговор са тимом.[54] У последњем месецу свог уговора, два пута се појавио на Купу Конфедерације КАФ 2015.[53] Међутим, Афул и клуб нису могли да се договоре око новог уговора, па је отишао после шест сезона, 183 наступа и 17 голова са ЕСТом.[55]

Случај ФИФА

Након његовог одласка из Туниса крајем јуна 2015, Афулу нису исплаћене преостале плате и бонуси које му клуб дугује. Поднео је тужбу ФИФА-и због тога, а у мају 2016. организација је стала на страну Афула. ФИФА је наложила Есперансу да исплати преостали новац у року од месец дана од дана доношења одлуке; ако то не ураде, изгубили би шест бодова у лиги на старту. ФИФА је такође одлучила да ће, ако се не исплати сума, ЕСТ испасти у другу дивизију тунишке лиге. Клуб је платио и казну "у десетинама хиљада швајцарских франака ФИФА-и".[56]

Коламбус Кру

2015—2016: Почетне године у Коламбусу

Након што му је уговор са ЕСТом истекао крајем јуна, Афул се придружио МЛС клубу Коламбус Кру.[57] Клубу га је препоручио бивши репрезентативац Гане Џо Адо, који је играо заједно са главним тренером Круа Грегом Берхалтером 1990-их.[58] Иако је трансфер најављен 30. јула 2015, Афул се придружио тиму тек након што је добио визу и због тога је морао да сачека да дебитује у клубу до 19. августа. Прву утакмицу је одиграо у ремију 2:2 са Њујорк Ситијем, играјући 60 минута пре него што га је заменио Хектор Хименез.[59] Афул је пропустио само неколико мечева док је наступао са репрезентацијом али се вратио да започне сваку утакмицу и помогне тиму у освајању МЛС купа 2015.[60] Против Портланд Тимберса у финалу, одиграо је пуних 90 минута и добио жути картон а Коламбус је поражен резултатом 2:1. [61] Афул је одиграо 14 наступа у својој првој сезони у Коламбусу, а 7. децембра је клуб откупио опцију уговора.[62]

Причало се да ће Афул напустити тим уочи почетка сезоне 2016, а медији из његове родне Гане су тврдили да ће се придружити турском Мерсину Идману Јурдуу када му уговор истекне крајем 2015.[63] Међутим, до трансфера није дошло и он се вратио у Коламбус. Афул је поново пропустио неколико утакмица због репрезентације, али је успео да постигне свој први МЛС гол у сезони у 54. минуту утакмице против Торонта 13. јула.[64] Постигао је још два гола у последњем месецу сезоне, победоносни гол у утакмици против Чикаго Фајера 1. октобра и још један гол у поразу од Њујорк Ред Булса у задњем колу 16. октобра.[65][66] Он је добио црвени картон у ремију 1:1 са Ди си јунајтедом 16. јула, али је лига два дана касније повукла тај картон.[67] Афул је сезону завршио са три гола и три асистенције у 30 наступа.[68]

2017—2019: Повреде и проблеми у клубу

Година 2017. за Афула је била поремећена повредама: раздеротина колена у марту,[69] пресечен нерв на руци у априлу,[70] истегнуће бутине крајем лета,[71] и угануће стопала у октобру.[72] Иако није постигао гол током регуларне сезоне, успео је да се упише у стрелце у плеј-офу МЛС купа 2017. У првој утакмици полуфинала конференције против Њујорк Ситија, Афул је постигао погодак у трећој минути надокнаде и донео Коламбусу победу од 4:1; тај гол је на крају био пресудан у двомечу пошто је Коламбус прошао у финале конференције са укупним резултатом 4:3.[73] Завршио је сезону са једним голом из 29 наступа и поново је опцију продужавања уговора.[74]

Афул се вратио следеће године са два гола и шест асистенција у укупно 35 наступа. У једном периоду од три утакмице у јулу и августу, имао је асистенцију у сваком мечу и помогао Коламбусу да оствари три узастопне победе.[68] Афул је био трећи у тиму по броју шутева на гол, иза Гјасија Зардеса и Педра Сантоса, али је постигао само два гола: против Сан Хозе ертквејкса у априлу и Њујорк Ситија у септембру.[75] Додао је асистенцију у нокаут рунди плеј-офа МЛС купа 2018. године, и тиме помогао Колумбусу у победи над Ди си јунајтедом.[76]

Након једне године без повреда, Афул је био ограничен на само 24 наступа у свим такмичењима током 2019. На домаћем мечу против Атланта јунајтеда 30. марта, сударио се са земљаком Џонатаном Менсахом и задобио фрактуру вилице.[77] Афул је пропустио једанаест мечева због повреде. Вратио се 11. јуна и дебитовао на УС Опен Купу у победи над Питсбург Риверхаундсима.[78] Иако није постигао гол у тој години, Афул је имао две асистенције у периоду од три меча у августу.[68] Његов уговор је истекао након те сезоне, и екипа објавила да су две стране још увек у преговорима;[79] девет дана касније, две стране су се међусобно договориле да Афул остане у клубу са новим уговором.[80]

2020—2021: Трофеји са тимом

У првој сезони под новим уговором, Афул се појавио у обе утакмице за екипу пре него што је сезона 2020. прекинута због пандемије Ковид 19.[81] Након наставка сезоне, три пута је наступио на МЛС турниру пошто је Коламбус елиминисан у осмини финала од Минесоте јунајтед.[82] Афул је затим одиграо све осим једне утакмице током преосталог дела регуларне сезоне, постигавши гол у поразу од Орландо Ситија резултатом 2:1 4. новембра.[83] У плеј-офу МЛС купа 2020, почео је сваку утакмицу у стартној постави и дошао је други пут до финала такмичења.[84] Против Сијетл Саундерса у финалу, имао је асистенцију Лукасу Зеларајану код победничког гола у победи од 3:0.[85] Афул је постигао један гол у укупно 26 наступа у сезони и освојио свој први трофеј од доласка у Колумбус 2015.[86] Након те сезоне, екипа је откупила опцију из његовог уговора, обезбеђујући његов повратак за седму сезону у Коламбусу.[87]

У својој последњој сезони са тимом, Афул је одиграо 30 наступа у свим такмичењима 2021. године.[68] Пропустио је први меч сезоне, утакмицу КОНКАКАФ Лиге шампиона против Реал Естелија, након што је пријављено да је задржан због протокола Ковид 19, али се вратио да игра против истог тима недељу дана касније.[88] Афул је био део стартне поставе током јесени где је имао две асистенције, али је и добио црвени картон у ремију са Синсинатијем у јулу.[89] Ушао је са клупе на утакмици купа шампиона 2021, и тако помогао екипи да победи Круз Азул и освоји свој други трофеј током његовог боравка у клубу.[90] Међутим, екипа је купила Афуловог намераваног наследника током летњег прелазног рока, а након што је доживео угануће колена почетком октобра, Стивен Мореира је преузео Афулово место у стартној постави.[91] На крају сезоне, Афулу је истекао уговор и две стране су споразумно раскинуле уговор.[92] Одиграо је 188 утакмица и постигао седам голова током седам сезона са екипом. Афул је био незаштићен на драфту за проширење МЛС-а 2021.[93]

Шарлот

Након што је напустио Коламбус, Афул је 17. децембра 2021. потписао уговор са још једним МЛС клубом, Шарлот. Потписао је једногодишњи уговор са клупском опцијом откупа за наредну сезону.[94]

Дана 30. октобра 2023., Шарлот је објавио да је одбио Афулову уговорну опцију за 2024.[95]

Репрезентативна каријера

Афул је дебитовао у репрезентацији Гане до 20 година, појавио се шест пута и постигао гол за екипу. Међутим, борио се да обезбеди место у тиму после 2006. године, а касније је рекао да „његови неуспешни покушаји у јуниорским репрезентацијама [нису] резултат његовог лошег учинка“.[96]

Дебитовање за сениорски тим и АФКОН турнири

Афул је освојио три медаље Афричког купа нација.

Афул је дебитовао за сениорску репрезентацију на Афричком купу нација 2008. Није био именован у прелиминарни тим од 40 играча, али га је тренер Клод Ле Рој накнадно позвао у тим који је учествовао на турниру.[97] Афул је свој први меч за сениорски национални тим одиграо 9. фебруара у мечу за треће место, ушавши као замена у 89. минуту у победи над Обалом Слоноваче резултатом 4:2.[98] Иако је Ле Рој поднео оставку у мају 2008, Афул је наставио да добија позиве под вођством Селаса Тетеа и новог селектора Милована Рајевца: појавио се 10 пута у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 2010. године, помажући Црним звездама да се квалификује за финални турнир.[99] Потом је позван на Афрички куп нација 2010, и иако је Гана успела да се пласира у финале турнира, он није одиграо ни један минут.[100] Афул је изостављен из тима Гане за Светско првенство 2010, не успевши чак ни да уђе у прелиминарни списак Црних звезда.[101] Након што је наступио против Јужне Африке у пријатељској утакмици у августу, Афул није одиграо ниједну утакмицу скоро две године.[102]

Припрема за Светско првенство 2014

Афул је први пут био капитен Гане са 29 година.

Афул је опозван у национални тим у јуну 2012, пошто га је Џејмс Квеси Апија довео за квалификације за Светско првенство 2014. против Лесота и Замбије.[103] Након што се само два пута појавио у квалификацијама, Афул је позван у тим Гане за Афрички куп нација 2013. заједно са својим клупским саиграчем Емануелом Клотијем.[104] Афул се појавио пет пута на турниру и одиграо 90 минута у плеј-офу за треће место пошто су Црне звезде поражене од Малија са 3:1.[105]

Дана 12. маја 2014, Афул је именован у прелиминарни тим Гане од 30 људи за Светско првенство у фудбалу 2014.[106] Тренер Џејмс Квеси Апија га је потом 2. јуна именовао у екипу која је путовала на првенство.[107] Афул је одиграо две утакмице пошто је Гана елиминисана у групној фази. Током турнира је имао једну асистенцију у ремију против будућег светског шампиона Немачке 21. јуна.[108]

Успех у АФКОН-у и неуспех у квалификацијама за Светско првенство

Након што се појавио у свих шест мечева у квалификационом циклусу за Куп Афричких нација у Гани 2015, Афул је именован у тим за завршни турнир 7. јануара 2015.[109] Појављивао се у сваком мечу на турниру, помажући Црним звездама да дођу до финала против Обале Слоноваче. Афул је постигао погодак у извођењу пенала као осми извођач, али је Гана поражена резултатом 9:8 у ударцима са беле тачке; по други пут је са националним тимом завршио као вицешампион АФКОН-а.[110] Касније те године, Афул је први пут био капитен Гане, доводећи тим до победе од 3:2 над Конгом 1. септембра.[111] Вратио се у тим за АФКОН две године касније, изборивши место у тиму Гане за Афрички куп нација 2017.[112] Афул је играо сваки минут на турниру, помажући Гани да заузме четврто место након што је тим изгубио од Буркине Фасо у мечу за треће место.[113]

Иако се Гана појавила на три узастопна светска првенства, Црне звезде нису успеле да се квалификују за Светско првенство у фудбалу 2018 у Русији. Афул се појавио шест пута у квалификацијама, укључујући четири меча у трећој рунди квалификација[114], пошто је Гана заузела треће место у својој групи није се квалификовала за Светско првенство први пут од 2002. године.[114][115] У јесен 2018. вратио се у тим Гане по први пут након неуспеха у квалификацијама и два пута је наступио на Афричком купу нација 2019. у квалификацијама када су Црне звезде обезбедиле место на финалном турниру. Афул није био уврштен у списак Гане за турнир пошто је имао повреду коју је задобио на клупском нивоу.[116]

Статистика каријере

Клубови

Ажурирано 10. октобра 2022. [18][25]
Клуб Сезона Лига Куп[а] Континентално Остало Укупно
Лига Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол.
Академија Фајенорд[б] 2005. Прва лига Гане 0 0 — — 0 0 0 0
2006/07. Прва лига Гане 0 0 — — — 0 0
2008. Прва дивизија Гане 0 0 — — — 0 0
2009. Прва дивизија Гане 0 0 — — — 0 0
Укупно 0 0 0 0 0 0 0 0 148 11
Асанте Котоко (позајмица)[б] 2007/08. Прва лига Гане 0 1+ — 3[в] 0 1+[г] 0+ 0 0
2008/09. 0 0 — 0 0 0 0 0 0
Укупно 0 1+ 0 0 3 0 1+ 0+ 68 5
Есперанс 2009/10. Прва лига Туниса 18 2 1 0 0 0 4[д] 0 23 2
2010/11. 17 0 2 0 12[ђ] 1 — 31 1
2011/12. 16 0 0 0 13[ђ] 1 2[е] 0 31 1
2012/13. 17 3 — 11[ђ] 0 — 28 3
2013/14. 27 4 1 0 10[ђ] 2 — 38 6
2014/15. 23 2 0 0 9[ж] 2 — 32 4
Укупно 118 11 4 0 55 6 6 0 183 17
Коламбус Кру 2015. МЛС 9 0 0 0 — 5[з] 0 14 0
2016. 30 3 0 0 — — 30 3
2017. 24 0 0 0 — 5 1 29 1
2018. 32 2 0 0 — 3 0 35 2
2019. 22 0 2 0 — — 24 0
2020. 21 1 — — 5[и] 0 26 1
2021. 26 0 — 3[ј] 0 1[к] 0 30 0
Укупно 164 6 2 0 3 0 19 1 188 7
Шарлот 2022. МЛС 21 0 3 1 — — 24 1
Укупно у каријери 303+ 18+ 9 1 61 6 26+ 1+ 611 41
  1. ^ Укључује утакмице у тунишком купу и У.С. Опен купу
  2. ^ а б Детаљна статистика по сезони за овај клуб није позната.
  3. ^ Наступи на афричком купу конфедерација
  4. ^ Наступ у Сваг купу
  5. ^ Наступи на Купу шампиона Северне Африке
  6. ^ а б в г Наступи у КАФ Лиги Шампиона
  7. ^ Наступи на Светском првенству за клубове
  8. ^ Шест наступа и један гол у КАФ Лиги шампиона, три наступа и један гол у Купу Конфедерације КАФ
  9. ^ Наступи у плеј-офу МЛС купа
  10. ^ Једно појављивање у МЛС нокаут фази, четири наступа у плеј-офу МЛС купа
  11. ^ Наступи у KОНKАKАФ Лиги шампиона
  12. ^ Наступ на МЛС Купу Шампиона

Репрезентација

Афул је један од десет играча са највећим бројем утакмица у историји репрезентације Гане.
Ажурирано 18. новембра 2018. [102]
Гана
Година Наступи Голови
2008 10 0
2009 7 0
2010 3 0
2011 0 0
2012 5 0
2013 14 0
2014 10 0
2015 14 0
2016 8 0
2017 11 0
2018 2 0
2019 0 0
2020 0 0
2021 0 0
Укупно 84 0

Трофеји и награде (као играч)

Асанте Котоко

  • Прва лига Гане: 2007/08.
  • СВАГ Куп: 2008.
  • Републички куп: 2008.

Есперанс[117]

Коламбус Кру

Индивидуално

Референце

  1. ^ Scribner, Megan (9. 7. 2018). „"Even if I get one minute to play, I will make use of it."”. Columbus Crew SC. Major League Soccer. Приступљено 20. 12. 2018. 
  2. ^ Abayateye, Michael (13. 2. 2017). „Harrison Afful's tribute to Sam Arday”. Prime News Ghana. Приступљено 20. 12. 2018. 
  3. ^ „Feyenoord heeft Ghanese back op proef” [Feyenoord has Ghanaian back on trial]. Trouw (на језику: холандски). PCM Publishing. 4. 7. 2008. Приступљено 3. 12. 2020. 
  4. ^ „Feyenoord heeft plannen met Afful” [Feyenoord has plans for Afful]. NU.nl (на језику: холандски). Sanoma. 28. 7. 2008. Приступљено 3. 12. 2020. 
  5. ^ „Afful Fails to Impress in Norway”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 7. 11. 2008. Приступљено 12. 12. 2020. 
  6. ^ „Afful Fails To Land Sweden Deal”. Modern Ghana. 12. 12. 2008. Приступљено 27. 12. 2008. 
  7. ^ „Esperance sign Afful”. Kick Off. Media24. 25. 8. 2009. Архивирано из оригинала 11. 08. 2017. г. Приступљено 10. 8. 2017. 
  8. ^ Osman, Rahman (6. 5. 2014). „Harrison Afful delighted with Feyenoord's return to Ghana Premier League”. GhanaSoccernet. Приступљено 3. 12. 2020. 
  9. ^ Osman, Rahman (7. 7. 2015). „Harrison Afful: Small man, huge drive and passion”. Citi FM. Omni Media Ltd. Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2018. 
  10. ^ Osman, Rahman (7. 7. 2015). „Harrison Afful: Small man, huge drive and passion”. Citi FM. Omni Media Ltd. Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2018. 
  11. ^ „Ghana 2007/08 | Onetouch Premier League | Round 1 [Dec 2]”. RSSSF. 21. 12. 2009. Приступљено 3. 12. 2020. 
  12. ^ „Harrison Afful at Remington Ellis Management”. Remington Ellis Management. Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 20. 12. 2018. 
  13. ^ „Esperance sign Afful”. Kick Off. Media24. 25. 8. 2009. Архивирано из оригинала 11. 08. 2017. г. Приступљено 10. 8. 2017. 
  14. ^ Shafei, Malek (24. 7. 2020). „Harrison Afful: Ghana's stalwart that embraced football's global nature”. African Football HQ. Архивирано из оригинала 7. 3. 2021. г. Приступљено 6. 12. 2020. 
  15. ^ Awuah Jr., Joe (11. 7. 2009). „Kotoko Open Talks With Harrison Afful”. Modern Ghana. Приступљено 3. 12. 2020. 
  16. ^ „Esperance sign Afful”. Kick Off. Media24. 25. 8. 2009. Архивирано из оригинала 11. 08. 2017. г. Приступљено 10. 8. 2017. 
  17. ^ Audu, Samm (15. 9. 2009). „African Leagues Team Of The Week: Zesco's Tiny Terrors Cause Some Damage”. Goal. Приступљено 21. 12. 2018. 
  18. ^ а б Харисон Афул на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
  19. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (на језику: француски). Приступљено 19. 12. 2018. 
  20. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (на језику: француски). Приступљено 19. 12. 2018. 
  21. ^ Akoto, Patrick (26. 7. 2011). „Afful wins Tunisian Cup with Esperance”. GhanaSoccernet. Приступљено 3. 12. 2020. 
  22. ^ „Afful targets Champions League glory with Esperance”. GhanaSoccernet. 16. 7. 2010. Приступљено 10. 8. 2017. 
  23. ^ „Mazembe move within touching distance”. Confederation of African Football. 31. 10. 2010. Архивирано из оригинала 18. 9. 2012. г. Приступљено 10. 8. 2017. 
  24. ^ „TP Mazembe claim African Champions League crown again”. BBC News Online. BBC. 13. 11. 2010. Приступљено 10. 8. 2017. 
  25. ^ а б Харисон Афул на сајту Soccerway (језик: енглески)
  26. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (на језику: француски). Приступљено 19. 12. 2018. 
  27. ^ а б Харисон Афул на сајту Soccerway (језик: енглески)
  28. ^ Pedroncelli, Peter (6. 11. 2011). „Wydad Casablanca 0-0 Esperance Tunis: First leg of Caf Champions League final ends goalless”. Goal. Perform Group. Приступљено 28. 12. 2021. 
  29. ^ „Esperance crowned African champions with win over Wydad”. BBC News Online. BBC. 12. 11. 2011. Приступљено 10. 8. 2017. 
  30. ^ „Afful: We Can Go A Long Way”. Peace FM. Despite Group of Companies. 7. 12. 2011. Приступљено 3. 12. 2020. 
  31. ^ „Al Sadd set up dream date with Barca”. Al Jazeera English. Al Jazeera Media Network. 11. 12. 2011. Приступљено 10. 8. 2017. 
  32. ^ „Club World Cup fifth-place prize eludes Afful”. GhanaSoccernet. 14. 12. 2011. Приступљено 10. 8. 2017. 
  33. ^ „Harrison Afful signs new Esperance deal”. GhanaSoccernet. 2. 7. 2012. Приступљено 11. 8. 2017. 
  34. ^ Okai Gyimah, Edmund (22. 11. 2012). „Harrison Afful nets winning goal for Esperance in win over Zarzis”. Goal. Perform Group. Приступљено 11. 8. 2017. 
  35. ^ [Ligue1, J05] EST 5-1 JSK – But de Harrison Afful (90+3') 08-12-2012 [[Ligue1, J05] EST 5-1 JSK – Goal for Harrison Afful (90+3') 08-12-2012] (YouTube video) (на језику: француски). 20. 12. 2015. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2020. 
  36. ^ Okai Gyimah, Edmund (31. 3. 2013). „Ghana defender Harrison Afful on target for Esperance against Club Africain”. Goal. Perform Group. Приступљено 5. 12. 2020. 
  37. ^ „Afful suspended for Champions League final”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 5. 11. 2012. Приступљено 11. 8. 2017. 
  38. ^ „Harrison Afful and Esperance miss out on CAF Champions League trophy”. GhanaSoccernet. 17. 11. 2012. Приступљено 11. 8. 2017. 
  39. ^ Харисон Афул на сајту Soccerway (језик: енглески)
  40. ^ „Harrsion Afful Scores In Esperance Big Win Over Stade Tunisien”. Modern Ghana. 3. 11. 2013. Приступљено 12. 8. 2017. 
  41. ^ „Ghana defender Harrison Afful scores in Esperance big Ligue 1 win”. GhanaSoccernet. 25. 12. 2013. Приступљено 12. 8. 2017. 
  42. ^ ST – EST : Le but d'Harrison Afful [ST – EST : The goal of Harrison Afful] (YouTube video) (на језику: француски). Espérance Sportive de Tunis. 15. 2. 2014. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2020. 
  43. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (на језику: француски). Приступљено 19. 12. 2018. 
  44. ^ „Harrison Afful hopes to maintain blistering goal scoring form”. Joy FM. Multimedia Group Limited. 3. 4. 2014. Приступљено 12. 8. 2017. 
  45. ^ FourFourTwo Staff (19. 10. 2013). „CAF Champions League: ES Tunis 1 Orlando Pirates 1”. FourFourTwo. Future plc. Приступљено 12. 8. 2017. 
  46. ^ „Harrison Afful scores as Esperance thump Gor Mahia 5–0 in Champions League”. GhanaSoccernet. 10. 3. 2014. Приступљено 5. 12. 2020. 
  47. ^ „Harrison Afful suspended for CAF Champions League first match-day”. Modern Ghana. 31. 3. 2014. Приступљено 6. 12. 2020. 
  48. ^ „Marseille make offer to sign Harrison Afful”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 16. 4. 2014. Приступљено 12. 8. 2017. 
  49. ^ „Harrison Afful: I have heard of interest from Marseille but...”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 29. 5. 2014. Приступљено 12. 8. 2017. 
  50. ^ „Ghana defender Harrison Afful attracts 13 offers from Europe after excellent World Cup”. GhanaSoccernet. 11. 7. 2014. Приступљено 22. 12. 2018. 
  51. ^ Passela, Amith (12. 2. 2015). „Al Wahda break off deal for Ghana's Harrison Afful”. The National. Abu Dhabi Media. Приступљено 22. 12. 2018. 
  52. ^ „Ghanaian Defender Harrison Afful Hits Brace for Esperance de Tunis”. GhanaStar News. 1. 9. 2014. Приступљено 22. 12. 2018. 
  53. ^ а б Харисон Афул на сајту Soccerway (језик: енглески)
  54. ^ „Harrison Afful to extend Esperance contract”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 28. 5. 2015. Приступљено 22. 12. 2018. 
  55. ^ „Afful leaves Esperance after six seasons”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 2. 7. 2015. Приступљено 22. 12. 2018. 
  56. ^ „FIFA orders Esperance to pay Harrison Afful”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 28. 5. 2016. Приступљено 22. 12. 2018. 
  57. ^ ESPN staff (31. 7. 2015). „Columbus Crew sign Ghana defender Harrison Afful”. ESPN.com. ESPN Inc. Приступљено 3. 8. 2017. 
  58. ^ „Revealed: Ex-Ghana defender Joe Addo facilitated Harrison Afful's move to Columbus Crew”. GhanaSoccernet. 30. 7. 2015. Приступљено 6. 12. 2020. 
  59. ^ Murphy, Pat (19. 8. 2015). „A Wet and Wild Contest Between New York City FC and Columbus Crew SC Ends in a 2–2 Draw”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  60. ^ Jardy, Adam (27. 8. 2015). „Crew: National teams could make 8 miss FC Dallas game”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Архивирано из оригинала 26. 9. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  61. ^ Webb, Tom (6. 12. 2015). „Columbus Crew vs. Portland Timbers: Goals and Highlights from 2015 MLS Cup Final”. Bleacher Report. Turner Broadcasting System. Приступљено 3. 8. 2017. 
  62. ^ Mlot, Josh (7. 12. 2015). „Columbus Crew SC exercises options, makes cuts, as 2016 already begins to take shape”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  63. ^ Guldan, Patrick (30. 12. 2015). „Harrison Afful's rumored transfer now rumored to be off”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2018. 
  64. ^ „Hamilton's goal gives Toronto FC 1–1 draw with Crew”. WTTE. Cunningham Broadcasting. 13. 7. 2016. Приступљено 4. 8. 2017. 
  65. ^ „Crew stay alive with 3–0 win over Fire”. WFMJ-TV. Vindicator Printing Company. 2. 10. 2016. Приступљено 4. 8. 2017. 
  66. ^ „Crew SC's late rally falls short in 3–2 loss at NY Red Bulls”. WSYX. Sinclair Broadcast Group. 16. 10. 2016. Приступљено 4. 8. 2017. 
  67. ^ Fisher, Tyler (19. 7. 2016). „Harrison Afful gets red card rescinded by league”. Vavel. Приступљено 4. 8. 2017. 
  68. ^ а б в г McCauley, Kim (27. 10. 2018). „At the end of a season full of distractions, the Columbus Crew just need a win”. SB Nation. Vox Media. Приступљено 19. 12. 2018. 
  69. ^ „Harrison Afful picks up a knock on MLS opener”. Citi FM. Omni Media Ltd. 6. 3. 2017. Приступљено 19. 12. 2018. [мртва веза]
  70. ^ Erickson, Andrew (11. 4. 2017). „Crew Cuts: Berhalter: Swanson diagnosed with 'severe' ankle sprain”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Архивирано из оригинала 27. 11. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2018. 
  71. ^ Murphy, Pat (5. 8. 2017). „How to Watch: Columbus Crew SC vs. San Jose Earthquakes”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2018. „We do not expect...Harrison Afful (thigh strain) to feature in this one...” 
  72. ^ Erickson, Andrew (4. 10. 2017). „Crew Cuts: Crew SC fighting injury bug during international break”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2018. 
  73. ^ Torres, Guilherme (1. 11. 2017). „Harrison Afful makes magic happen in crucial moment for Columbus Crew SC”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2018. 
  74. ^ Murphy, Pat (1. 12. 2017). „Columbus Crew SC exercise options on nine players for 2018”. MassiveReport.com. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2018. 
  75. ^ McCauley, Kim (27. 10. 2018). „At the end of a season full of distractions, the Columbus Crew just need a win”. SB Nation. Vox Media. Приступљено 19. 12. 2018. 
  76. ^ „Rooney stopped in shootout as D.C. United's season ends with playoff loss to Crew”. The Baltimore Sun. Tribune Publishing. 1. 11. 2018. Приступљено 19. 12. 2018. 
  77. ^ Fisher, Tyler (2. 4. 2019). „Crew lose Afful for at least four to six weeks with a broken jaw”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  78. ^ Myers, Jacob (8. 6. 2019). „Harrison Afful could return to lineup for Open Cup game”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Архивирано из оригинала 08. 11. 2020. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  79. ^ Murphy, Pat (21. 10. 2019). „Columbus Crew announces 2020 roster updates”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  80. ^ Guldan, Patrick (30. 10. 2019). „Crew re-sign Harrison Afful”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  81. ^ Mpofu, Lee (17. 5. 2020). „Ghana duo Harrison Afful and Jonathan Mensah return to training with Columbus Crew”. Futaa. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  82. ^ Myers, Jacob (30. 7. 2020). „Tournament exit forces Columbus Crew to diagnose issues”. The Columbus Dispatch. Gannett. Приступљено 20. 12. 2020. 
  83. ^ „Michel scores in 84th minute, Orlando City beats Crew 2–1”. Sports Illustrated. theMaven, Inc. 4. 11. 2020. Приступљено 20. 12. 2020. 
  84. ^ Myers, Jacob (6. 12. 2020). „Columbus Crew: Last remaining starter from 2015, Harrison Afful wants another shot at MLS Cup”. The Columbus Dispatch. Gannett. Приступљено 20. 12. 2020. 
  85. ^ Myers, Jacob (12. 12. 2020). „Columbus 3, Seattle 0: Lucas Zelarayan leads Columbus Crew to MLS Cup championship”. The Columbus Dispatch. Gannett. Приступљено 20. 12. 2020. 
  86. ^ „Jonathan Mensah, Harrison Afful win MLS Cup with Columbus Crew”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 13. 12. 2020. Приступљено 20. 12. 2020. 
  87. ^ Murphy, Pat (14. 12. 2020). „Crew announces 2021 roster moves”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  88. ^ Myers, Jacob (12. 4. 2021). „Caleb Porter: Nagbe, Etienne ‘doubtful’ for Thursday; Afful, Keita return from 10-day absence”. The Columbus Dispatch. Gannett. Приступљено 26. 12. 2021. 
  89. ^ „Harrison Afful sees RED as Columbus Crew fightback to draw 2–2 with Isaac Atanga's FC Cincinnati”. GhanaSoccernet. 10. 7. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. 
  90. ^ Costello, Thomas (29. 9. 2021). „Columbus wins first Campeones Cup in Crew history 2–0 vs. Cruz Azul”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 04. 10. 2021. г. Приступљено 4. 10. 2021. 
  91. ^ Myers, Jacob (14. 10. 2021). „Have Columbus Crew found their next right back? Steven Moreira given a chance to earn it”. The Columbus Dispatch. Gannett. Приступљено 26. 12. 2021. 
  92. ^ Myers, Jacob (1. 12. 2021). „Columbus Crew declines options on Wormgoor, Wright-Phillips, four others; Afful out of contract”. The Columbus Dispatch. Gannett. Приступљено 26. 12. 2021. 
  93. ^ Murphy, Pat (13. 12. 2021). „The Crew announces protected list for MLS Expansion Draft”. Massive Report. SB Nation. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 26. 12. 2021. 
  94. ^ „Columbus Crew defender Harrison Afful joins Charlotte FC”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 18. 12. 2021. Архивирано из оригинала 27. 12. 2021. г. Приступљено 26. 12. 2021. 
  95. ^ „Charlotte FC Announces End of Season Roster Decisions | Charlotte FC”. 
  96. ^ Kyei Kumasi, David (23. 2. 2008). „Exclusive Interview With Harrison Afful”. Asante Kotoko S.C. Архивирано из оригинала 29. 8. 2009. г. Приступљено 25. 12. 2018. 
  97. ^ Kyei Kumasi, David (23. 2. 2008). „Exclusive Interview With Harrison Afful”. Asante Kotoko S.C. Архивирано из оригинала 29. 8. 2009. г. Приступљено 25. 12. 2018. 
  98. ^ Wyatt, Ben (9. 2. 2008). „Final and third place”. BBC Sport. BBC. Приступљено 3. 1. 2017. 
  99. ^ „Ghana qualify for 2010 World Cup”. BBC Sport. BBC. 6. 9. 2009. Приступљено 25. 12. 2018. 
  100. ^ Mensah, K.N.S. (18. 12. 2009). „African Nations Cup: Ghana Reveal 23-Man Squad For Angola Without Captain Stephen Appiah”. Goal. Приступљено 6. 12. 2020. 
  101. ^ Jordan, Andrew (30. 5. 2010). „2010 FIFA World Cup: Ghana's Squad Announced”. Bleacher Report. Приступљено 25. 12. 2018. 
  102. ^ а б „Харисон Афул”. National Football Teams. Приступљено 9. 6. 2012. 
  103. ^ „Харисон Афул”. National Football Teams. Приступљено 9. 6. 2012. 
  104. ^ Mensah, Kent (9. 1. 2013). „Asante Kotoko's Rashid Sumaila dropped from Ghana's final 23-man 2013 Afcon squad”. Goal. Perform Group. Приступљено 25. 12. 2018. 
  105. ^ „Ghana 1 Mali 3 – African Nations Cup result”. Eurosport. Discovery, Inc. 9. 2. 2013. Приступљено 25. 12. 2018. 
  106. ^ Shardow, Ameenu (16. 5. 2014). „Ghana coach submits 30-man preliminary squad to FIFA”. African Football. Приступљено 25. 12. 2018. 
  107. ^ „Ghana squad for 2014 World Cup: the 23 chosen by Kwesi Appiah”. The Guardian. 6. 6. 2014. Приступљено 26. 12. 2018. 
  108. ^ „Afful speed ahead for Ghana”. FIFA. 22. 6. 2014. Приступљено 26. 12. 2018. [мртва веза]
  109. ^ „Ghana names final squad for AFCON 2015”. Ghana Football Association. 7. 1. 2015. Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2018. 
  110. ^ Chowdhury, Saj (8. 2. 2015). „Afcon 2015 final as it happened”. BBC Sport. BBC. Приступљено 26. 12. 2018. 
  111. ^ „First-time captain Harrison Afful happy to lead Black Stars to win over Congo”. GhanaSoccernet. 2. 9. 2015. Приступљено 25. 9. 2015. 
  112. ^ Erickson, Andrew (3. 1. 2017). „Mensah, Afful receive call-up for 2017 Africa Cup of Nations”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Архивирано из оригинала 10. 9. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2018. 
  113. ^ „Ghana name weakened side to face Burkina Faso in AFCON 2017 third-place match”. GhanaSoccernet. 4. 2. 2017. Приступљено 26. 12. 2018. 
  114. ^ а б „Харисон Афул”. National Football Teams. Приступљено 9. 6. 2012. 
  115. ^ Erickson, Andrew (16. 5. 2018). „Ghanians Jonathan Mensah, Harrison Afful to miss World Cup”. Akron Beacon Journal. GateHouse Media. Приступљено 26. 12. 2018. [мртва веза]
  116. ^ „2019 AFCON: Harrison Afful excluded from Black Stars squad due to injury”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 24. 5. 2019. Приступљено 6. 12. 2020. 
  117. ^ Akoto, Patrick (26. 7. 2011). „Afful wins Tunisian Cup with Esperance”. GhanaSoccernet. Приступљено 3. 12. 2020. 
  118. ^ „2011 CAF Awards”. Confederation of African Football. Архивирано из оригинала 10. 01. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  119. ^ „Harrison Afful crowned SWAG footballer of the year”. News Ghana. 4. 10. 2015. Приступљено 19. 12. 2018. 
  120. ^ „Orange AFCON 2015 awards and best XI”. Confederation of African Football. 12. 2. 2015. Приступљено 19. 12. 2018. 

Спољашње везе