Хамел

За насељена места у Француској (Hamel), погледај Амел.
Хамел

Хамел
Хамел

Основне карактеристике
Земља порекла  Нацистичка Немачка
Намена самоходна артиљерија
Број примерака 666
Брзина на путу 42 km/h
Досег 215 km km
Димензије и маса
Дужина 7,17 m
Ширина 2,97 m
Висина 2,81 m
Тежина 24 t
Опрема
Главно наоружање 150 mm сФХ 18/1 Л/30
Споредно наоружање МГ34
Оклоп 10-30 mm mm
Мотор Мајбах ХЛ 120 бензински мотор
Посада
Посада 6 (возач + 5 послужиоца топа)

Хамел или правилније 15cm Schwere Panzerhaubitze auf Geschutzwagen III/IV (Sf) Hummel Sd. Kfz. 165 (тешка самоходна хаубица) је Немачка самоходна хаубица Другог светског рата. Створена је на основу искустава стечених приликом Барбаросе у жељи да се Вермахтовим трупама пружи адекватна мобилна артиљерија. Произвођен од краја 1942. до 1944. године у Алкет/Рајнметал-Борсиг концерну представља једну од најмоћнијих самоходних хаубица Другог светског рата.

Развој

Из искуства стеченог на возилу Штуг III који са својим краткоцевним топом калибра 75 mm није могао у потпуности да пружи адекватну мобилну подршку пешадији предложено је да се на основи тенка Панцер III створи нова самохотка са топом од 105 mm. Међутим предлог је одбачен и коришћена је јача и већа основа тенка Панцер IV, а и топ је замењен, уместо топа леФХ17 намонтиран је топ сФХ 18/1 без кочница, па је тако „рођен“ Хамел. Име возила значи „бумбар“. Тај епитет је добијен због крупног возила, велике силуете са јаким топом.

Првобитна алокација муниције у самом возилу је била мала, па је произвођен и Муниционстегер Хамел упоредо са самим Хамелом. До краја рата произведено је око 150 оваквих возила, а укупно око 750 Хамела.

Возило је имало горњи део са завареним оклопним плочама док је кров био отворен (постојала је церада за заштиту возила од временских услова и возило је могло ограничено да дејствује са превученом церадом). Посада је имала у бојевом комплету један митраљез МГ-34 или МГ-42 за случај непосредне опасности возила.

Борбена употреба

Први пут је Хамел учествовао у борби током битке код Курска. Око 100 возила је тада било распоређено у мобилне артиљеријске батерије. Након тога возило је коришћено до краја рата а један мањи број су заплениле Руске снаге у Мађарској 1945. после капитулације Трећег рајха.

Спољашње везе