Треба напоменути да су хокејаши Црвене звезде, након оснивања, крајем 1946. године одиграли прву утакмицу против Спартака из Суботице а да су наредне две сезоне, услед недостатка леда, изостали из званичних такмичења, тако да су све акције хокејашког тима замрле. Све се поново активирало Оснивачком Скупштином Хокејашког клуба 25. октобра1953. године.
До 1960. године, хокејаши Црвене звезде редовно учествују у домаћим такмичењима уз просечне резултате, али је недостатак квалитетног клизалишта узео данак. Слаб рад са млађим категоријама, уз напуштање клуба од стране најбољих, 1968. године доводи до пада у Другу лигу. У нижем рангу, Хокејашки клуб Црвена звезда ће таворити пуну деценију. Тек када је Београд добио Ледену дворану "Пионир", створена је могућност квалитетнијег рада.
Хокејаши су први трофеј освојили у Купу 1980. године у Загребу, против домаће екипе Младости. Мала сенка на тај трофеј је необјашњиво неучествовање тада најјаче екипе у држави, но успеху се не гледа у зубе. Поново је наступио лош период, али до испадања у Другу лигу није дошло.
Ренесанса београдског хокеја почела је у сезони 1984/85, када црвено-бели посежу за атрактивним појачањима из Америке и Канаде. Уз странце су за Звезду заиграли и репрезентативци придошли из Олимпије, Матијаш Секељ и Јоже Ковач. На крају те бурне сезоне Звезда је играла финале доигравања за титулу првака против Јесеница, али су Словенци ипак били квалитетнији. Но, млада гарда предвођена Илићем, Косовићем и Полугом наговештавала је боље дане црвено-белог хокеја.
У сезони 1991/92. подигнут је први шампионски пехар, а освојен је и Куп. Следеће године хокејаши су опет најбољи, док су 1996. поново пригрлили дуплу круну.
^У периоду од 1978. до 1985. није званично игран Куп СФР Југославије због сукоба између Хокејашког савеза Југославије и клубова из Словеније. Међутим организована су незванична куп-такмичења (без учешћа екипа из Словеније).
