То је био пети фудбалски турнир за мушкарце на програму олимпијских игара. Турнир је одржан од 28. августа до 5. септембра1920. године. Учествовало је 14 репрезентација које су дошле на турнир без претходних квалификација.
На фудбалском турниру нису учествовале репрезентације које су у то време чиниле светски фудбалски врх. Пошто су ове игре биле прве после Првог светског рата репрезентације Немачке и Мађарске нису позване на игре због њихове улоге у том рату. Земље Уједињеног Краљеваства није требало да учествују, јер су почетком 1919. фудбалски савези Енглеске, Шкотске, Велса и Ирске повукали из ФИФА и формирали своју Федерацију националних Фудбалских савеза. Иако су представници фудбалских савеза домаћина Белгије и Француске подржали овај предлог, репрезентацији Уједињеног Краљевства је дозвољено да се такмичи. Пред почетак турнира иако је била пријављена Фудбалска репрезентација Швајцарске се повукла из финансијских разлога. Тако да је коначни број био 14, од чега је тринаест било из Европе и једна из Африке.
Турнир је одржан по једноструком куп систему (једна утакмица где победник иде даље). У првом кругу учествовало је 12 од 14 репрезентација. У случају нерешеног резултата на крају утакмице, играли су се продужеци 2×15 минута. Шест победника су ушли у четвртфинале где су име се придружиле репрезентације домаћина Белгије и Француске које су биле слободне у првом колу. Белгија је била повлашћена као домаћин, а Француска је остала без противника због одустајања Швајцарске.
Најзначајнији резултат у првом кругу поставила је репрезентација Норвешка која је избацила фаворита Уједињено Краљевство, двоструког победника на ранијим олимпијским играма.
У финалној утакмици између Белгије и Чехословачка забележен је инцидент. Чешословачки играчи незадовољни суђењем те пријетњама и притисцима бројних белгијских војника у публици су одлучили напустити терен код резултата 2:0 за Белгијанаце. Чехословачки службени протести нису уважени и они су дисквалификовани, па је Белгијанцима додељена златна медаља. Да би се одредили освајачи сребрне и бронзане медаље одржан је додатни турнир али је репрезентација Француске одбила да игра пошто је већи део екипе вратила кући. па су екипе поражене у четвртфиналу Италија, Норвешка, Шпанија и Шведска играле додатне утакмице да би победник добио право да игра са Холандијом за друго место. Друго место и сребрну медаљу освојила је Шпанија, савладавши Холандију са 3:1.
ШвеђанинХерберт Карлсон је био најбољи голгетер турнира са седам голова, углавном на основу пет погодака, које је постигао на утакмици против Грчке у првом колу.
Прво коло
Победници утакмица из првог кола иду у четвртфинале, а поражени играју утешни турнир.
Финална утакмица је била веома контроверзна и остаје упамћена као једини случај да је финална утакмица неком међународном финалу прекинута због напуштања терена једног од финалиста. Белгија је добила златну медаљу пошто је Чехословачка напустила терен у 40. минуту, после искључења њеног левог бека Карела Штајнера.
Чехословаци су били незадовољни суђењем енглеског судије Џона Луиса, као и енглеских линијских судија Чарлса Врефорд-Брауна и А. Најта, који су признали споран белгијски гол који је постигао Хенри Ларно у 28-ом минуту.
Луис је такође судио и полуфиналну победу Белгијанаца над Холандијом, меч који су такође посматрали Чехословаци (играна истог дана и на истом стадиону као и њихова полуфинална утакмица).
Чеси су протестовали због резултата финалне утакмице. Њихови протести, преведени са оригиналног француског, су били следећи:
1. Био нам је додељен енглески линијски судија, што је у супротности са правилима која кажу да свака држава која учествује има право да изабере једног од двојице линијских судија. Ово кршење правила нам је било штетно током утакмице, јер енглеске линијске судије нису биле непристрасне и зато тражимо поништење утакмице. Одмах после утакмице ово смо ставили на знање господину Рудолфу Селдрајерсу.
2. Већина одлука судије Џона Луиса су биле погрешне и било је очигледно да је дао јавности погрешан утисак о нашој игри. Такође, оба белигијска гола су била резултат погрешних одлука судије и тражимо ригорозну истрагу поводом тог питања.
3. Током меча, Белигијски војници су уведени међу публику и због њиховог провокативног присуства наши играчи нису могли нормално да одиграју утакмицу. Као резултат инцидента за жаљење на крају меча када су војници улетели на терен и увредили нашу националну заставу нећемо учествовати док не примимо извињење од (Белгијских) војника.[1]
Протест Чехословачке је одбачен, и после много расправе, они су дисквалификовани са турнира.
Расплет
Прекидом финалне утакмице и дисквалификацијом Чехословачке Белгија је освојила прво место и златну медаљу. Да би се одредили освајачи сребрене медаље, требало је да одиграју утакмицу остали полуфиналисти, Холандија и Француска. Пошто је репрезентација Француске већ отпутовала, противник Холадније се добио додатним турниром на којем су играли екипе које су изгубиле у четвртфиналу: Италија, Норвешка, Шведска и Шпанија, чији је победник одиграо утакмицу са Холандијом за друго, односно треће место.
