Фридрихов отац је био грађевински службеник. Године 1877. Фридрих је започео студије архитектуре на Техничком универзитету у Бечу. Његови професори били су, изме
Од 1889. до 1899. био је професор декоративне архитектуре на Академији за уметност, архитектуру и дизајн у Прагу и учествовао је у неколико пројеката рестаурације. 1898. заједно са Јозефом Хакхофером, креирао је пројекте за мостове и њихове повезане структуре на реци Вин, чију је изградњу и надгледао.
Фридрих Оман је радио као уметнички директор за Нови Хофбург од 1899. до 1907. године. Његови пројекти укључивали су Кућу палми (нем.Palmenhaus), стакленик у парку Бург гартен на бечком Рингу. Потом је радио на пројекту споменика царици Јелисавети Аустријској, у Фолксгартену, са статуом Ханса Битерлиха.[1]
1904. Оман је постао шеф мајсторске класе за архитектуру на Академији ликовних уметности у Бечу.
Почетком 1918. представио је прве нацрте великог споменика посвећеног цару Францу Јозефу, за који је мислио да ће бити логичан додатак Заветној цркви, али пројекат никада није спроведен.[2]
Од града Беча добио је „почасни гроб“ у Средишњем бечком гробљу. По Оману је названа једна улица у бечком округу Деблинг.
Рајнхард Пирингер:Фридрих Оман (1858–1927), протагониста »гениус лоци«, о традицији и новим почецима од раних радова до великих бечких пројеката (1884–1906/07).(Reinhard Pühringer: Friedrich Ohmann (1858–1927), Protagonist des »genius loci«, zu Tradition und Aufbruch vom Frühwerk bis zu den Wiener Großprojekten (1884–1906/07). Dissertation from the Institute for Art History, University of Vienna, 2002)
Рајнхард Пирингер:Фридрих Оман (Reinhard Pühringer (1999), "Ohmann, Friedrich", Neue Deutsche Biographie (in German), vol. 19, Berlin: Duncker & Humblot, pp. 492–493)
Р. Шахел:Оман Фридрих, у Аустријском биографском лексикону 1815-1950 (R. Schachel: Ohmann Friedrich. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 7, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1978. ISBN3-7001-0187-2. стр. 220.).
