Рођен је као Франк Херберт Јуниор у Такоми, Вашингтон. Са 19 година почиње да пише за локалне новине, али када почне Други светски рат одлази у војску где је војни фотограф. По повратку из рата се уписује на књижевност, али је није дипломирао. Научну фантастику почиње да пише 1950-их. Његова дела су инспирисана екологијом у спрези са еволуцијом, религијом и политиком.
Стваралаштво
Херберт је највише познат по свом роману Дина (1965), који се сматра једним од најбољих романа научне фантастике икада написаних[тражи се извор]. Радња је смештена на пустињску планету Аракис, која је постојбина џиновских црва и једини извор најтраженије дроге у целом Универзуму, зачина меланжа. Ова епска авантура је освојила обе најзначајније америчке награде за стваралаштво из области научне фантастике, „Хуго” и „Небула”, и добила култни статус међу читаоцима научне фантастике. Према овом роману је 1984. амерички режисер Дејвид Линч снимио истоимени филм.[1]
Поред ових, Херберт је аутор и многих других романа који су остали у сенци серијала о Дини: Хелстромова кошница, Одредиште: ништавило, Хајзенбергове очи, Експеримент „Досади”, Инцидент „Исус”, Ефекат „Лазар”...
У својим причама Херберт се често дотицао великих културолошких дешавања и оних из човекове околине.