Рођен је као син краља Филипа II и његове супруге Ане, која је била ћерка сестре Филипа II, Филип III је такође у историји остао познат под својим надимком Побожни. Његова супруга, Маргарита Аустријска, ћерка Карла II Штајерског, родила је петоро деце. Један од синова, Филип IV, наследио је Филипа III након његове смрти 31. марта 1621. године. Једна од ћерки Ана од Аустрије (1601—1666) удата је за француског краља Луја XIII, а друга Марија Ана (1606—1646) удата за Фердинанда III Хабзбуршког.
Његова владавина представљала је почетак декаденције шпанског царства које су до врхунца моћи довели Карло V и Филип II.
Филип је био пре свега љубитељ театра и лова, и као такав није се много интересовао за државничке послове, те је бригу о томе предао у руке војводи од Лерме, који је опет, државничке обавезе пренео на свог потчињрног, Родрига Каледерона. Под утицајем војводе од Лерме, шпански двор се привремено преселио у Ваљадолид 1601. године, да би се у Мадрид вратио 1606. године.
За време Филипове владавине настављена су протеривања шпанских муслимана у Тунис и Мароко. Године 1609. 300.000 муслимана је било приморано напустити Шпанију.
Филип III је искористио прилику да потпише мировни споразум са новим енглеским краљем, Џејмсом I, и оконча рат са Енглеском који су започели његов отац и Јаковљева претходница, Елизабета I. Рат је црпео новац и Енглеске и Шпаније још од 1585. године, а окончан је Лондонским споразумом у августу1604. године.
Филип је након смрти француског краља Анрија IV окончао још један рат - са Француском, и пружио помоћ Анријевој удовици, краљици Марији Медичи у борби против француских протестаната. Године 1615. уредио је брак између свог сина и Маријине кћерке Елизабете, те брак између своје кћерке Ане и Маријиног сина Луја XIII.