Фанула Папазоглу
Фанула Папазоглу (Битољ , 3. фебруар 1917 — Београд , 26. јануар 2001 ) била је српска историчарка, доктор историјских наука, професор универзитета и академик .
Фанула Папазоглу интернирана у Бањичком логору 1942 . Фанула Папазоглу је рођена 3. фебруара 1917 . године у породици грчког порекла у Битољу , у Краљевини Србији , где се школовала до факултета. Студирала је Класичну филологију са историјом Старог века и археологијом на Филозофском факултету у Београду . Фанула Папазоглу је као члан студентске организације давала подршку југословенском партизанском покрету . Била је затвореник у логору Бањица шест месеци током 1942 . и 1943 . године.[ 1] 1946 . године на Филозофском факултету у Београду . Докторску дисертацију Македонски градови у римско доба одбранила је 1955 . године. На Катедри за историју старог века на Филозофском факултету у Београду радила је од 1947 . године. За редовног професора је изабрана 1965 . године. Постала је дописни члан САНУ 1974 . године, а редовни 1983 . године.[ 2] Центра за античку епиграфику и нумизматику .[ 3] Центра за балканолошка испитивања АНУ БиХ , члан Немачког археолошког института , почасни доктор на Сорбони , почасни члан Филолошког друштва Парнасос у Атини и члан Македонске академије наука . Аутор је око 130 научних радова из области историје Старог века.[ 2] Георгија Острогорског , једног од највећих светских византолога.[ 1] Београду 26. јануара 2001 . године.[ 3] [ 2]
Папазоглу, Фанула (1953). „Еион-Амфипољ-Хрисопољ” . Зборник радова Византолошког института . 2 : 7—24. Папазоглу, Фанула (1954). „Хераклеја и Пелагонија” (PDF) . Жива антика . 4 (2): 308—345. Папазоглу, Фанула (1955). „О ономастичкој формули код Македонаца у римско доба” (PDF) . Жива антика . 5 (2): 350—372. Папазоглу, Фанула (1957). Македонски градови у римско доба (PDF) . Скопје: Жива антика. Папазоглу, Фанула (1957). „Прилози историји Сингидунума и средњег Подунавља у античко доба” . Историски часопис . 7 : 303—321. Папазоглу, Фанула (1963). „О територији илирског племена Ардиеја” . Зборник Филозофског факултета . Београд. 7 (1): 71—86. Папазоглу, Фанула (1964). „Дарданска ономастика” . Зборник Филозофског факултета . Београд. 8 (1): 49—75. Papazoglu, Fanula (1967). Istorija helenizma: Epoha Aleksandra Velikog Папазоглу, Фанула (1968). „Људске жртве и трагови канибализма код неких средњобалканских античких племена” . Зборник Филозофског факултета . Београд. 10 (1): 47—61. Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi Papazoglu, Fanula (1970). „Autarijati i Lizimah” . Adriatica praehistorica et antiqua: Zbornik radova posvećen Grgi Novaku . Zagreb: Arheološki institut. стр. 335—346. Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians Papazoglu, Fanula (1979). „Gouverneurs de Macédoine” (PDF) . Živa antika . 29 (2): 227—249. Папазоглу, Фанула (1980). „О хеленизацији и романизацији” . Глас САНУ . 320 (2): 21—36. Папазоглу, Фанула (1988). „Илирска и дарданска краљевина: Порекло и развој, структура, хеленизација и романизација” . Илири и Албанци . Београд: САНУ. стр. 145—199. Papazoglu, Fanula (1989). „L’organisation politique de l’Illyrie méridionale” (PDF) . Živa antika . 39 (1-2): 31—53. Papazoglu, Fanula (1991). „O Peoncima u rimsko doba”. Zbornik radova posvećenih akademiku Alojzu Bencu . Sarajevo: ANUBIH. стр. 271—274. Papazoglu, Fanula (1995). Istorija helenizma: Vladavina Aleksandra Velikog: Doba dijadoha Papazoglu, Fanula (1997). Laoi et paroikoi: Recherches sur la structure de la société hellénistique . Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques. Papazoglu, Fanula (1998). „Politički i socijalni sadržaj imena Μακεδών, Μακεδόνες u predhelenističkoj i helenističkoj Makedoniji” (PDF) . Živa antika . 48 (1-2): 25—41.
Међународне Државне Академске Остале
