Фабержеово јаје је назив за ускршња јаја из колекције од укупно 69 примерка, од којих су 52 царска (два примерка су незавршена), које је направио руски јувелир Карл Петар Фаберже за руске цареве у периоду од 1885. до 1917. године.
Пажњу руске царске породице Романов и касније светску славу, Фаберже је постигао на Сверуској изложби у Москви1882. године[1], за коју је, уз помоћ брата Агатона, припремио оригиналне комаде накита. Цар и царица су му за ту колекцију доделили златну медаљу, јер је својим радом „започео нову еру у уметности израде накита“[2]. После тога је постао царски набављач и дворски јувелир.[1]
За основу јаја коришћен је природни камен: јаспис, родонит, ахат, кварц, лапис лазули и нефрит. Коришћена је техника делимично провидног емајла, некад и у по неколико слојева, од којих је сваки морао да буде посебно печен. Мада су у време њихове израде, јувелири користили свега неколико боја, Фаберже је експериментисањем успео да постигне чак 140 различитих нијанси. Дизајн за израду јаја инспирисан уметничким делима пресликаним Ермитаж и важни моменти из историје царске породице, као што су крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњица брака или владавине.[2]
Прво јаје је руски цар Александар III поклонио својој жени Марији Фјодоровној за Ускрс 1885. године. Њој се поклон толико допао да је цар наставио са поклањањем скупоцених јаја за сваки следећи празник. Ту традицију је наставио и његов наследник Николај II.
Списак јаја
Петер Карл Фаберже је посао израде јаја поделио на неколико мањих специјализованих радионица. Два мајстора заната, најодговорнијих за израду јаја, били су Михајло Перчин и Хенрик Вингштрем. Данас је поуздано лоцирано 44 јаја, а још два су препозната са фотографија. Осим царских постоји још 12 ускршњих јаја рађених за сибирског власника рудника злата Александра Келха.[2]
Списак јаја направљена за царску породицу
Следи хронолошки списак јаја израђених за царску породицу. Откриће изгубљеног Трећег царског Ускршњег јаја потврдило је овај след.[3]
Прво у низу од 54 драгуљарских јаја направљених за руску царску породицу под надзором Фабержеа. Испоручено је Александру III 1885. године. Царском пару се јаје толико допало, да је Александар III наручио од Фабержеа ново јаје, као поклон за своју жену, царицу Марију Фјодоровну за сваки Ускрс.
Златно јаје са сатним механизмом Vacheron & Constantin. Пошто је откривено на једној америчкој бувљој пијаци 2014 године, купио лондонски златар Вартски за неиндентификованог приватног колекционара[4][5]
Изненађење је слон - аутомат, раније се сматрало изгубљеним, али је наводно 2015. године пронађено у Краљевској колекцији у Лондону, раније се сматрао изгубљеним
Сматрајући га као поклон Александра III својој супрузи, тадашњи цар Николај II поклонио га је својој удовици-мајци царици Марији Фјодоровној. До марта 2014. веровало се да је то Треће царско јаје
Направљено у Фабержеовом атељеу под Фабержеовим надзором. Једно је од два јаја направљена у стилу Арт нуова. Поклоњено је 5. априла цару Николају II, који га је поклонио својој супрузи, царици Александри Фјодоровној
Јаје је направио „последњи Фабержеов главни мајстор”. Цар Николај II поклонио га је својој мајци, царици Марији Фјодоровној. Изненађење у њему (сада изгубљено) was „механичка столица-носиљка, коју носе два тамнопута носача, у којој седи Катарина Велика".[8]
Јаје је требало да буде завршено и испоручено Цару пред Ускрс 1917. године, како би га он поклонио својој мајци. Пре него што је испоручено избила је Фебруарска револуција и Николај II је 15. марта приморан да абдицира. Око месец дана касније, 25. априла, Фаберже шаље Цару рачун за јаје, али га не адресира на „Николаја II, цара свих Руса” већ на "Г. Романова, Николаја Александровича". Николај је за јаје платио 12,500 рубаља и јаје је послато великом кнезу Михаилу Александровичу у његову палату, али је војвода напустио палату пре него што је јаје стигло. Остало је у палати све док није украдено током Октобарске револуције.
Због Руске револуције 1917. ово јаје никада није довршено и поклоњено Жени цара Николаја, царици Александри Фјодоровној. Постоје два јаја за која се тврди да су јаје Сазвежђе: једно је у Минеролошком музеју Ферсман у Москви, а друго у поседу руског колекционара Александра Иванова и изложено је у Ивановљевом Музеју Фабержеа у Баден-Бадену у Немачкој
Минеролошки музеј Ферсман у Москви или Музеј Фабержаеа Баден-Бадену.
Списак јаја направљених за Александра Келха
Фабержеу је такође наручено и дванаест јаја за власника рудника злата у Сибиру, Александра Фердинандовича Келха, као поклони за његову жену Барбару (Варвара) Келх-Базанову. Иако су произведена у Фабержеовој радионици, та јаја нису била тако детаљна као царска јаја, и нису била ни јединствена у дизајну. Већина су копије других јаја.
^Hillwood Museum have identified the Twelve Monograms Egg previously dated to 1895 as the Alexander III Portraits Egg of 1896, Artdaily.comАрхивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2014)
.jpg)
_02_by_shakko.jpg)
_and_surprise.jpg)
.jpg)
.jpg)
-crop.jpg)
.jpg)
