Турбомека астазу (фр.Turbomeca Astazou) је веома успешна серија турбинских и гаснотурбинских мотора, први пут конструисана 1957. године. Оригинална верзија имала је масу од 110 кг, са 240 kW снаге и 40 хиљада окрета у минуту. У употребу је ушла 1951. године након 150 сати тестирања. Име је добила према планинскм врховима Пиринеја.
У наредним деценијама Астазу је не само је постао најбоље продаван Турбомекин мотор, већ је свом произвођачу донео и светску славу, а временом се и познати енглески произвођач мотора Ролс-Ројс (ен. Rolls Royce) укључио у производњу одређених делова[1].
Дизајн и развој
Астазу IIA развијен је из оригиналних астазу електрана за напајање хеликоптера. До 1993. произведено је око 2.220 комада. Већина авиона која је користила овај модел мотора добила је замене у виду напреднијих верзија.
Основа дизајна су два компресора, аксијалног и радијалног облика. Има прстенасту комору за сагоревање, одакле гасови улазе у троделну аксијалну турбину. Максималан број обртаја временом је повећан на 43.500[2].
Турбине имају додатни део испред довода ваздуха, који смањује брзину пропелера на 1.800, 2.080, затим 2.200 или 2.400 (авиони) и 6.000 (хеликоптери). Мотор се сам покреће, па пилот једино подешава жељени број обртаја[2].
Од верзије Астазу Х, мотор добија и другу аксијалну фазу компресора. Овај модел производио се за авионе Потез 840. Верзије од XIV до XVI производиле су се у фабрици Ролс ројс под именима AZ14 и AZ16[2].
Снага се временом повећавала, па је модел Астазу XVIII имао 783 kW (дуални мотор). Астазу XX добио је и трећу аксијални фазу, па се и снага попела на 1075 kW[2].
Развој у Југославији
У Југославији се овај мотор појавио увођењем лаког хеликоптера СА 341/342 Газела (Gazelle) у наоружање ЈРВ. С обзиром да је Фабрика авиона „Соко” у Мостару почела са лиценцном производњом Газеле, почетком седамдесетих година прошлог века донета је одлука да Фабрика мотора „ДМБ” у Раковици крене са производњом одређених делова и склопова тзв. „хладног дела” за две верзије мотора Астазу - IIIБ и XIV, као и склопа редуктора у његовом предњем делу, што је знатно допринело подизању технолошког нивоа фабрике[1].
