Рођен је 16. марта 1906. године у Брибиру код Цриквенице, у сиромашној сеоској породици. После завршетка пучке школе, остао је да живи с родитељима, помагао им у обрађивању земље и чувању стоке. Од 1923. до 1926. године, боравио је у Славонској Пожеги, где је изучио кројачки занат. Године 1928, запослио се у Брибиру у кројачкој радњи. Ускоро је откупио његову радњу и деловао као самостални обртник. Ускоро је успоставио везе с локалним комунистима и учествовао у њиховим акцијама. Уз његово настојање, у брибирској пилани, почетком фебруара 1938, основана је подружница Уједињених радничких синдиката Југославије, а у њено руководство изабрани су комунисти.
Неке од акција у којима је учествовао биле су године 1938, када је предводио протестну поворку од 80 људи која је демонстрирала против припајања Судетанацистичкој Немачкој, организовао је прикупљање помоћи за шпанске добровољце и радио на учлањењу нових људи у локлани огранак КПЈ.
Биста Томе Стризића у Брибиру.
После напада Немачке на Совјетски Савез1941. године и после доношења одлуке КПЈ о устанку, Стризић је у првој половини јула у Јасенови код Селца организовао састанак комуниста из Брибира и околних места. На састанку је донета одлука о оружаном устанку против окупатора. Требало је да начини све припреме пре подизања устанка, а пошто му је претила опасност да га усташе ухапсе, крајем јула 1941. отишао је на планину Вишевицу у партизански логор. Руководио је акцијом отимања експлозива из Државног електричног предузећа у Личу. Његовим ангажовањем биле су извршене прве веће диверзије на прузи Ријека–Огулин.
Вршио је велик број дужности. Првобитно је био партијски секретар у партизанској чети „Божо Видас Вук“. Након оснивања Штаба Приморско-горанског одреда почетком октобра 1941, био је именован за члана Штаба. У то време је постао и члан Котарског комитета КПХ за Делнице. Крајем 1941, био је оперативни официр Штаба Приморско-горанског одреда. Током 1942. године, вршио је мобилизације нових бораца и остсало. У јесен је био упућен на подручје Сења са задатком да формира Котарски комитет КПХ за Сењ и ради на организовању НОП-а на том подручју. Убрзо је формирао Комитет и постао његов први политички секретар. Тада га је Окружни комитет КПХ за Приморје предложио за већника ЗАВНОХ-а. У фебруару 1943. године, био је изабран за секретара Котарског Народноослободилачког одбора за Нови Винодолски, а после тога је добио задатак да организује обавештајну службу на подручју котара Нови Виндолски, Сењ, Раб и Паг. Октобар 1943, учествовао је на Другом заседању ЗАВНОХ-а у Плашком, а у новембру на Другом заседању АВНОЈ-а.
Погинуо је у заседи коју су му припремили немачки војници код Фужина, 10. јуна 1944. године.
