Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи (1994), Република Српска је била подељена на 80 општина. Ово је обухватало и општине које су делимично или у потпуности после Дејтонског споразума припале Федерацији или Дистрикту Брчко. Године 1996. подела је ревидирана и од тада до 2012. Република Српска је имала 2 града и 61 општину. Од средине 2012, Српска има 6 градова и 57 општина. Од 2019, Српска има 8 градова и 56 општина.
Према Закону о територијалној организацији Републике Српске (2009), Република Српска је и даље остала подељена на 2 града и 61 општину. Док град Бања Лука нема у свом саставу општине, град Источно Сарајево их има шест.
Влада Републике Српске је 14. јуна 2012. на 70. сједници одржаној у Бањој Луци утврдила „Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о територијалној организацији Републике Српске“ који се односи на четири општине (Бијељина, Добој, Приједор и Требиње). Законом је предвиђено да ове четири општине постану градови, односно добију статус града и буду правни насљедници општина.[1][2]
Бивше општине Бијељина, Добој, Приједор и Требиње добиле су статус Града 18. 7. 2012. одлуком Народне скупштине Републике Српске када је усвојен „Закон о Граду Бијељина“, „Закон о Граду Добој“, „Закон о Граду Приједор“ и „Закон о Граду Требиње“, односно „Закон о локалној самоуправи Републике Српске“.[3] Закон о Граду Бијељина, Добој, Приједор и Требиње званично је ступио на снагу 26. 7. 2012. године када је објављен у Службеном гласнику Републике Српске (Службени гласник Републике Српске 70/2012).[4]
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација.
Закон о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», број: 11/94, 6/95, 26/95, 15/96, 17/96, 19/96 и 6/97).
Закон о измјенама Закона о територијалној организацији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», број: 103/05).