Татјана Олујић

Татјана Олујић
Лични подаци
Име по рођењуТатјана Олујић
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Занимањемузичар, професор виолине
Музички рад
Жанркласична музика
Инструментвиолина

Татјана Олујић (Београд, 50-их година 20. века) српска је виолинисткиња. Бави се педагошким радом. Предаје виолину на Факултету музичке уметности у Београду, а као предавач гостује и на бројним музичким радионицама и семинарима у земљи и иностранству.[1]

Биографија

Татјана Олујић рођена је у Београду, у уметничкој породици.[2] Отац јој је био академски сликар, а мајка, пореклом Рускиња, професор на Факултету музичке уметности у Београду.[3]

Школовање

Дипломирала је на Факултету музичке уметности. Специјализирала је виолину на Краљевском козерваторију у Бриселу. Усавршавала се и на Мењухиновој интернационалној академији. Учесник је многобројних интернационалних семинара у Мађарској, Немачкој, Португалији и др.

Професионални рад

Као виолинисткиња наступала је широм некадашње Југославије, Белгије, Холандије, Данске, Мађарске, Русије, Румуније, Немачке, Швајцарске, Шпаније, Португалије, Француске, Италије, Кипра, Бугарске, Тајвана, у земљама Средње и Латинске Америке и Африке. У Сједињеним Америчким Државама наступала је у Карнеги холу и Дворани Уједињених нација . Снимала је за радио и телевизијске центре тих земаља. Снимила је пет ЛП плоча, две касете и три компакт диска. Две године је била концертмајстор симфонијског оркестра и професор конзерваторијума у Доминиканској Републици, где је имала и приватну школу виолине. Четири године је водила камерни оркестар „Камерата Београд“, чији су чланови углавном били студенти Факултета музичке уметности. Године 2018. примљена је за дописног члана Српске развојне академије, а од 27. јануара 2019. постала је редовни члан.

Педагошки рад

Три године Татјана Олујић радила је као професор виолине на Краљевској музичкој академији у Бриселу, а затим је постала члан камерног солистичког састава „Camerata Lysy Gstaad“ у Швајцарској, који ради под покровитељством Јехуди Мењухина. Од 1981. предаје виолину на Факултету музичке уметности у Београду; од 1988. у звању доцента а од 1999. у звању ванредног професора. Осим тога годинама држи летње и зимске школе и интернационалне семинаре за виолину у Хондурасу (Сан Педро Сула), а у региону у Врњачкој Бањи – Замак културе, Жабљаку, Београду, манастиру Прохор Пчињски и др. Од септембра 1995. до 2000. држала је Музичку радионицу виолине, до 1997. у кући Ђуре Јакшића, а од 1997. до 2000. у Римској дворани Библиотеке града Београда. Била је ангажована као професор и на Академији Лепих уметности.

Политички ангажман

Деведесетих година била је чланица Главног одбора Југословенскае удружене левице (ЈУЛ) и посланица у републичкој скупштини Савезне Републике Југославије.[4]

Награде

Добитница је многих интернационалних награда и признања, међу којима се истичу:

  • Прва специјална награда за виолину Краљевског конзерваторијума у Бриселу,
  • Прва специјалну награда за камерну музику са јапанском пијанисткињом Умене Мегуми,
  • Године 2018. у Народном позоришту уручена јој је Златна значка коју додељује Културно просветна заједница Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.

Референце

  1. ^ „TATJANA OLUJIĆ”. Official. Tatjana Olujić. Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2021. 
  2. ^ Ђукић, Славица. „Свет је суров ако нисте добри”. Јединство. Приступљено 4. 4. 2021. [мртва веза]
  3. ^ Djukić, Slavica. „Zlatokosa violinistkinja Tatjana Olujić”. Bašta Balkana. Приступљено 4. 4. 2021. 
  4. ^ „Izjava nedelje”. Vreme. broj 493. 17. 6. 2000. Архивирано из оригинала 25. 04. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2021. 

Спољашње везе

Икона за клице

Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.