Насеље је настало 1221. године. Документи о овом насељавању се чува у Државном историјском архиву у Будимпешти. У архиву Ватикана постоје подаци из 1332, 1337. године, где на основу спискова сакупљен одређени порез (десетина). И овде је забележен назив места ITTEBE. Итебеј се спомиње и у Крушевачком поменику1319. године.
Итебеј је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Итебе" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Итебеју" су пописана четири свештеника, који су се служили само српским језиком, изузев ђакона који је знао и мађарски језик. Били су то пароси, поп Николаје Бедричић, поп Симеон Церњански (рукоп. 1763), поп Јован Лонгинов (1782), поп Трифун Рајић (старији; 1785) те ђакон и учитељ Трифун Рајић (млађи; 1796).[3]
Католичку цркву су саградили велепоседник Имре Јеноваји (Jenovay Imre) и парламентарни посланик Пал Демко (Demkó Pál) крајем XIX. века; освећена је 23. септембра 1898. oд чанадског бискупа Шандор Дежефи (Dessewffy Sándor) .[4]
Демографија
У насељу Српски Итебеј живи 1919 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,1 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 907 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.