PROFILPELAJAR.COM

Српска Нана
мађ. *Alsónána*
Српска Нана; мађ. Alsónána
	Некадашња српска православна црква, предата римокатолицима
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Јужна прекодунавска регија
Жупанија	Толна
Становништво
Становништво	‍
—	731
— густина	55,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 14′ 54″ С; 18° 39′ 35″ И / 46.24841° С; 18.65981° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	13,14 km2
	Српска Нана Српска Нана на карти Мађарске
Поштански број	7147
Позивни број	74
Веб-сајт
	www.alsonana.hu

Српска Нана или Доња Нана^[1] (мађ. Alsónána, Rácnána) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Сексардском срезу Тољанске жупаније, са седиштем у Сексарду.

Српска Нана је до почетка 20. века имала значајну српску заједницу. Некадашња српска црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, предата је на употребу римокатолицима^[2].

Природне одлике

Насеље Српска Нана се налази у јужној Мађарској, у историјској области Толна. Најближи већи град је Сексард.

Село је смештено на североисточним падинама планине Мечек. 10-ак километара источно протиче Дунав. Надморска висина насеља је приближно 130 метара.

Историја Срба у Нани

Срби од Велике сеобе 1690. године. Срби су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, асимилују се, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима^[3].

Забележено је 1731. године 12 православних домова у месту. Број становника 1796. године износи 316 православних Срба, а век касније 1890. године њихов број је 166 православних душа. Српско национални корпус се у Нани преполовио.^[4]

У месту је 1867. године пописано 206 српских православних душа.^[5] По једном податку из 1907. године у Српској Нани има 139 Срба, а број деце је мали, а ипак ради српска основна школа.^[6]

Православна црква је грађена 1804. године, а посвећена је празнику Успењу Пресвете Богородице. Храм је 1905. године много бољи изнутра него што се види споља. Постоји ту српска црквена општина, а скупштина је редовна под председништвом Косте Марковића. Општина је мала и сиромашна, а њен црквено-општински посед износи само 3 кј. земље. Парохијско звање је основано 1850. године, а црквене матице се воде од 1861. године. Село је парохијска филијала Батосека, одакле долази по потреби тамошњи свештеник.^[7]

У општини "Великој Нани" је 1745. године давано по 5 ф. годишње за школство.^[8] Претплатом је купио 1833. године књигу мађарско-српску граматику, учитељ месни Игњатије Ромић.^[9] Био је учитељ Ненад Пешић из Доње Нане 1883-1884. године претплатник школског гласила.^[10] На расписаном стечају за учитеља у вероисповедној школи у Доњој Нани, 1897. године понуђена годишња плата је износила захваљујући епархијској потпори 163 ф. а сва друга примања од стране општине су била натурална.^[11] Постоји 1905. године у месту српска народна школа, а учитељица је Стана Крстић родом из Старог Футога, која је три године у Нани и привремена (ту и 1912). Редовну наставу похађа 16 ђака, а у недељну школу иде осам ученика старијег узраста.^[12]

Године 1905. Доња Нана је велика општина у Сексардском срезу, Толнанске жупаније. Ту живи 1432 становника у 281 дому, Немци доминирају. Срба православаца има 198 душа (или 14%) са 29 кућа. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа.^[13]

Приликом исељавања Срба из новоосноване Мађарске у матицу после Првог светског рата из села се иселило свега 130 преосталих душа.

После Другог светског рата иселила се и већина месних Немаца.

Током 20. века престала је српска православна црква то да буде, јер је уступљена другој верској заједници.^[14]

Становништво

Према подацима из 2013. године Српска Нана је имала 731 становника. Последњих година број становника опада^[15].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести.

Референце

^ http://www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
^ Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
^ "Српски сион", Карловци 1895. године
^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
^ "Школски лист", Сомбор 1907. године
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
^ "Просветник гласник", Београд 1886. године
^ Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године
^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
^ "Српски сион", Карловци 1897. године
^ Мата Косовац, наведено дело
^ Мата Косовац, наведен дело
^ "Нин", специјални додатак, Београд 1990. године
^ Tolna (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts