Епидемије куге које су током историје више пута погађале Европу нису заобишле ни територију Срема. Једна од најпогубнијих зараза је на овом подручју харала 1795/1796. године, а како је највише страдао Ириг и његова околина, често се назива и „иришка куга”, када је преминуло 53% популације места. Болест се прво појавила у Београду, а одатле ју је заплашени народ бежећи пренео у фрушкогорска села. Да би се спречило даље ширење болести аустријске власти су забраниле напуштање заражених области, око њих су били ископани шанци и постављане страже (санитарни кордон).
Након престанка епидемије у знак захвалности Богу што их је поштедео страшне пошасти, грађани Руме су 1797. године подигли споменик. Обележје се састоји из два дела, мањег и већег, који су постављени на странама пута. Већи део је богато декорисан, на врху је постављено Распеће, а испод њега фигуре за које се сматра да представљају Светог Рока и Себастијана, који се у римокатоличкој цркви поштују као заштитници здравља.
Споменик је током протеклих векова више пута обнављан, а последњи пут му је стари сјај враћен 2011. године кад су по условима Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, извршени конзерваторско-рестаураторски радови и постављена модерна расвета.
