Снивај, злато моје

Снивај, злато моје
Жанркомедија
драма
РежијаНевен Хитрец
СценариоХрвоје Хитрец
ПродуцентИван Малоца
Главне улогеЉубомир Керекес
Иван Гловатски
Инес Бојанић
Алан Малнар
МузикаДарко Хајшек
СниматељСтанко Херцег
МонтажаСлавен Зечевић
Продуцентска
кућа
Хрватска Радиотелевизија (ХРТ)
Година2005.
Трајање110 минута
Земља Хрватска.
Језикхрватски
српски
IMDb веза

„Снивај, злато моје” је хрватски филм из 2005. године.[1] Режирао га је Невен Хитрец а сценарио је написао Хрвоје Хитрец.[2][3]

Хрвоје Хитрец је написао сценарио по мотивима из романа "Још Хрватска ни´ пропала" Ивана Пахерника.[2]

Радња

Прича о загребачком предграђу од свршетка Другога светског рата и десетак година посе, о људима који се хумором и песмом спашавају од тескобне свакодневице те времену успркос чувају своје обичаје и начин живота. Полазећи од породице, дочарана је Трешњевка на начин на који је некада дисала. У средишту филмског збивања је породица Шкрињар, која живи у оскудици у трешњевачкој приземној кући.[3]

Раних четрдесетих година, у загребачком кварту Трешњевка Други светски рат се готово и не осећа. Родитељи дечака Томице Шкрињара, отац Дарко и мајка Мира, у кући скривају италијанског дезертера, дечакова тета Надица је у вези с немачким војником. Томиица се игра с девојчицом Јањом. Понекад их омете неки илегалац, и то је све; и тако живећи трешњевачки малишани ни не знају шта је рат. Ипак, током следећих десетак година, док Томица буде проживљавао прву романсу и прво разочарање, не знајући да је у њега заљубљена романтична Тонка, Трешњевка ће се увелико променити, а младићева породица осетити последице очевог учествовања у рату на погрешној страни.[2]

Улоге

Глумац Улога
Љубомир Керекес Дарко Шкрињар
Иван Гловатски Томица
Инес Бојанић Тонка
Алан Малнар Томица
Франка Кос Јања Бартолић
Влатко Дулић Деда
Вишња Бабић Мира Шкрињар
Ксенија Маринковић Тета Надица
Марија Кон Неда Глазар
Данко Љуштина Деда Ладовиц
Стефанија Аћимац Старија жена код рушевина
Инге Апелт Жена из кварта
Фране Бабић Дечак Пикулас
Ива Бодис Девојка која добије у зубе
Љиљана Богојевић Госпођа Хижак
Ана Марија Бокор Госпођа на плацу
Инес Цокарић Црвенокоса Вероника
Дражен Цуцек Ладовиц 3
Петар Цвирн
Месуд Дедовић Стројовођа
Елена Длеск Томицина супруга
Младен Домас Човјек мрзла пива 2
Тена Јеић Гајски Јања
Сара Глоговчан Томицина кћер
Озрен Грабарић Професор Ласло
Горан Гргић Редитељ
Душко Груборовић Шкарић
Славко Хита Сељак
Бисерка Ипса Бацанијева супруга
Матија Јакшековић Надичин супруг
Вида Јерман Цонцова мама
Ивана Петра Капоња Девојка
Славица Кнежевић Барбара Скреблин
Ведран Комерички Младић 2
Лука Кончић Лојзек Штингл
Иво Криштоф Возач камиона
Дражен Кин Возач трамваја
Томислав Липљин Постолар
Дамир Лончар Господин Фучкар
Јелена Лопатић Црвенокоса цура

Остале улоге  ▼

Глумац Улога
Ђуро Мак Сластичар
Жељко Манче Конобар
Марко Марковичић Нацек
Јоза Маркулин Продавац песка
Франо Машковић Ногометаш
Стојан Матавуљ Карташ 1
Марина Немет Слава Штингл
Филип Нола Нијемац Ханс
Хрвоје Новак Факин 1
Јосип Новосел Виолиниста
Миа Оремовић Жена у фризерају
Божидар Орешковић Бацани
Фанита Павловић Госпођа Чимпершак
Виктор Пенезић Дечак
Анђелко Петрић Поштар
Лука Петрушић Младић 1
Дарко Плованић Карташ 2
Николај Поповић Локалац
Синиша Поповић Јанековић
Жарко Поточњак Мауровић
Марио Предријевац Диверзант
Маринко Прга Јура Штингл
Даниел Радечић Факин 3
Урса Раукар Бланка
Анамариа Сарач Тонка (7 год.)
Крунослав Шарић Матковић
Жарко Савић Ендехазијски жандар
Дражен Сивак Болничар
Гроздана Старешина Сељанка
Иван Штурлић Ногометаш (13 год.)
Звонимир Торјанац Фрањо Шоштар
Роберт Угрина Ладовић 2
Лидија Варгек Леа Флегер
Енес Вејзовић Талијан Марио
Младен Вујчић Факин 2
Снежана Вукмировић Медицинска сестра
Ивица Задро Конобар доушник
Сунчана Зеленика Млада жена с Дететом
Роналд Злабур Ладовић 1

Награде и фестивали

  • Пулски филмски фестивал 2005. године – Златне арене за најбољу монтажу, музику, звук, костимографију и маску[4], награда публике Златна врата Пуле[2]
  • Међународни филмски фестивал у Москви 2006. године – конкуренција[2][5]
  • Интернатионал Филм Целебратион у Печуху 2007. године[2]
  • Тибурон Интернатионал Филм Фестивал 2007. године[2]

Референце

  1. ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Снивај, злато моје”. База ХР кинематографије. Приступљено 26. 1. 2021. 
  3. ^ а б „Снивај, злато моје”. Мој Тв Хр. Приступљено 26. 1. 2021. 
  4. ^ „SNIVAJ, ZLATO MOJE”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021. 
  5. ^ „Film "Snivaj zlato moje" u natjecateljskom programu festvala u Moskvi”. Jutarnji.hr. стр. hrvatski. Приступљено 26. 1. 2021. 

Спољашње везе