Смрт 12 бањалучких беба је догађај који се десио у мају и јуну 1992. године током распада Југославије и рата у БиХ, када је на одељењу за интензивну негу у бањалучком породилишту умрло 12[1] новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман. Несташица је била последица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага у рејону Семберије на североистоку БиХ.[2] Ове смрти као и све већа несташица основних животних потрепштина су биле разлог за велику војну операцију „Коридор“, где су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским (ХВ и ХВО) и муслиманским (АРБиХ) војним снагама.[3] Сукоби су трајали од 14. до 26. јуна1992. године[4] и завршили су се пробојем блокаде[5]. Касније у народу ова историјска војна победа је названа "Коридор живота", јер је омогућила нове животе, како је и сам генерал ВРС Момир Талић рекао: "Нећу да дјеца више умиру".
Опширније
Сам град и околина Бања Луке нису имала ратна дешавања, али су се у близини Бања Луке водиле жестоке борбе српских војника против муслиманских и хрватских, које су углавном дјеловале скупа. Војска Републике Хрватске је такође извршила агресију на Босни и Херцеговину, прво у североисточним деловима БиХ око Брчког, Оџака и Орашја, а потом у југозападним деловима БиХ: Чапљина, Дувно, Ливно, Купрес. Поред хране, у Бања Луци је недостајало највише медицинског и санитетског материјала. У то време су хрватске и муслиманске војне снаге под блокадом држале „посавски коридор“, који је повезивао западни дио Републике Српске и Републику Српску Крајину са источним дијелом и Србијом.[3][6] Овим је било онемогућено да се потребан кисеоник до Бање Луке достави копном.[7] Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити је ваздушни[7], али због увођења санкција Савезној Републици Југославији од стране Савета безбедности, авиону који је требало да из Београда достави кисеоник за Бању Луку није био дозвољен лет.[8]
Упућени су многи апели за помоћ[4] путем радија, телевизије, Гласа Српског и осталих новина, али иако су представници УНИЦЕФ-а и осталих међународних хуманитарних организацијама били добро упознати са овим проблемом, авион са боцама кисеоника је неколико дана чекао дозволу за полетање коју на крају није добио[4]. Недуго затим због недостатка кисеоника умире 12 новорођенчади на Клиници за дечје болести у Бањој Луци. Иако су доктори покушали да употребе[4] „индустријски кисеоник“ којег су добили од ВРС и неколико приватних предузетника, као и од неколико грађана, то је било недовољно да се бебе спасу[тражи се извор].
Након седам дана од датума смрти последње умрле бебе, Војска Републике Српске заједно са јединицама Српске Војске Крајине успоставља коридор са Србијом, којим се од тада кисеоник редовно могао достављати и омогућено је боље снабдевање западних српских земаља. Две бебе из Бања Луке су успеле да преживе али не задуго и не без последица.
Марко Медаковић; рођен 21. јуна 1992. године, након рођења је био без кисеоника око 10 минута што је довело до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме. О њему је Сњежана Брезо снимила документарни филм који је приказан на Берлинском филмском фестивалу.[11]
^Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 17—18. ISBN978-99976-730-6-0.
^Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 113. ISBN978-99976-730-6-0.
^Досије „Гласа Српске“: Петнаест година од смрти 12 беба у бањолучком породилишту(језик: српски)
Литература
Илишковић, Рајко; Лазар Благојевић, Илија Павловић, Миладин Стојановић, Милан Боројевић, Јован Милаковић (2002). Посавски чвор опстанка. стр. 95. ISBN978-86-83549-02-3.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Борковић, Никола (2002). Шта су скривиле? Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. (на језику: српски). Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење нестали лица. стр. 341.