Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
На почетку каријере радио је у Савезној скупштини и Председништву СФРЈ. Био је члан Председништва ССРН Србије и Председништва СР Србије (1989–1991). За судију Уставног суда Србије изабран је 1991, а у децембру 1999. Народна скупштина га је разрешила судијске функције са образложењем да, као члан Управног одбора експертске организације Г17 плус, супротно Уставу, врши и другу јавну функцију. Суштински разлог разрешења биле су, у ствари, његове оштре јавне критике Милошевићевог режима. Нови сазив Народне скупштине је 2001. године огласио правно ништавим разрешење судије Вучетића и донео одлуку о његовом повратку у Уставни суд, са образложењем да обављање функције у стручној организацији, по општеприхваћеном правном схватању, није јавна функција. За председника Уставног суда Србије изабран је 2002. године, и на тој функцији био је до 2006. године.
Више од двадесет пет година у јавности је присутан као ангажовани аналитичар српске политичке стварности и оштар критичар неодговорне и ауторитарне Милошевићеве власти, али и власти после 5. октобра 2000. године. О томе је објавио велики број чланака и стручних радова. Написао је књиге: ''Демократија без доказа", "Приватизована држава", "Фатална власт", "У кругу пораза", "Пре и после", "Дуга рука прошлости" и "Искушења обновљене државности"у којима је подвргао критичкој анализи деформације у остваривању уставног и политичког система у Србији и федерацији.
,_Flag_of_Serbia_(1947%E2%80%931992).svg){kind=small}
