За трке у овој штафети било је пријављено укупно 14 екипа (једна екипа је одустала од анступа у квалификацијама), а током квалификација и финала наступило је укупно 59 пливачица. Титулу светског првака освојила је штафета Сједињених Држава која је у финалу испливала резултат од 3:31,72 (уједно нови национални и нови континентални рекорд), сребро је освојила штафета Аустралије док је бронзана медаља припала штафети Холандије.
Током такмичења постављена су два нова национална рекорда, а један од њих је уједно био и континентални рекорд.
Резултати квалификација
У квалификацијама је учестовало укупно 13 штафета које су се такмичиле подељене у две групе.[1] Квалификације су пливане у јутарњем делу програма 23. јула, са почетком од 11:39 часова, а пласман у финале остварило је 8 штафета са најбољим временима.[2]
Финална трка пливана је у вечерњем делу програма 23. јула, са почетком од 19:03 часова.[3] Оборена су два национална рекорда, од чега је један уједно и континентални рекорд.
