Титулу је бранио Лашон Мерит из САД, а који је дошао на првентво, после издржне забране такмичења од 2 године. Забрана је била на снази у време одржавања отвореног првенства САД у атлетици, па Мерит није могао да се такмичи. Од 1997. постоји пракса да победник Светског првенства аутоматски добио позив за следеће првенство, али САД предвиђа светски првак мора да се такмиче у националним првенствима. Посебном одлуком USATF дозвољено је да се Мерит такмичи. Мерит због немогућности да се такмичи пре првенства није био у потребној форми.
У квалификацијама спортисти обично покушавају користи минимални напор да прођу у други круг, међутим Мерит постиже резултат 44,35 који је најбољи светски резултат сезоне. Медијска пажња је фокусирана на Оскара Писторијусу из Јужноафричке Републике којем су као малом ампутиране обе ноге, такмичи се са уграђеним протезама и резултатом 45,39 квалификовао за полуфинале.
У првом полуфиналу Мерит је без већег напора победио са 44,76, Џермејн Гонзалес у трећем са 44,99 а 18-годишњи Кирани Џејмс лагано у другом са 45,20. Поред њих у финале су прошли и други такмичар из мале ГренадеРондел Бартоломју, те близанци из БелгијеКевин и Жонатан Борле. Писториус је трчао 46,19 у свом полуфиналу и није се квалификовао. Светски првак постао је Кирани Џејмс победивши Лашон Мерита у самом циљу временом од 44,60 секунда.
Десет најбржих атлетичара године на 400 метара пре првенства (27. августа 2011), заузимали су следећи пласман.[1] Два најбоља времена држе представници Гренаде, Кирани Џејмс и Рондел Бартоломју.
