Насеље Торжа (данашње Савино Село) се први пут помиње за време Бачке жупаније 1416. године.
Торжа се формирала за потребе утврђивања аустријског утицаја у овим крајевима и то колонизацијом Немаца. Оснивачи Торже приспели су у Бачку 1783. године, али су морали бити размештени по "зимовницима", односно у оближњим насељима: Оџаци, Деспотово, Бачки Петровац, Кула и Куцура. Историчар Торже, Петер Вак, није оставио прецизне податке о матичним подручјима и насељима из којих су се доселили Немци, већ је само навео Рајнску област у ширем смислу. Међутим, он је тачно означио правац и дужину путовања миграната, а уз то је до прецизно навео све обавезе прихватних власти и олакшице које им је држава пружала. Исељеници су полазили за Торжу из Манхајма, и то у неколико група, држећи се готово истог пута као и оснивачи осталих немачких села у Бачкој.[1] Од Регензбурга до Апатина Немци су путовали углавном бродовима. Успут су се морали пријављивати надлежним административним установама ради верификовања путних исправа и доделе новчаних средстава за подмирење путних трошкова. Тако су се у Бечу пријавили Угарској дворској канцеларији, где су убележени најважнији подаци и где је свакој породици додељено по две форинте на име путних трошкова. Потом су се у Будимпешти пријавили краљевској комори, где им је додељена још по једна форинта по породици. По наређењу краљевске коморе, Немци предвиђени за насељавање у Бачкој морали су да наставе пут ка Сомбору, и да се након сакупљања пријаве специјалнoj канцеларији за насељавање, успостављеној ради прихватања досељеника, старања око изградња кућа за њих, избора и размеравања атара, поделе земље и организације обраде. У Сомбору су мигранти по трећи пут били подвргнути бирократско-административном поступку: све породице су још једном пописане, свакој је уручено писмено решење о насељавању са тачно назначеним местом, улицом, бројем куће и бројем чланова.
Прослављена је ту 26. августа 1934. године 150-годишњица Торже. Досељени су ту у 18. веку Немци из Пфалца у Немачкој.[2] Село је плански грађено од маја 1784. године, тако да је у првом периоду бројало 223 домаћинства. Немци су подигли реформаторску (остаци сачувани до данас) и прву евангелистичку цркву у тадашњој Угарској (порушена после Другог светског рата). У марту 1937. олуја је срушила фабрику кудеље.[3]
Савино Село је типично планско, војвођанско село, са правоугаоно постављеном регулацијом улица. Регулациона ширина улица је од 25 до 48 м, а дужина око 1,5 km.
Демографија
У насељу Савино Село живи 2526 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,3 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 1073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
.svg)
