Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Сава Бојић" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Sava Bojić" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Сава Бојић (Чачак, 1953) српски је гитариста, аранжер, продуцент, композитор, пратећи вокал и текстописац.

Рођен је и првих 18 година је живео у Чачку где је направио своје прве људске и музичке кораке и где је завршио основну школу и Гимназију, а прва група у којој је свирао звала се “Question Mark” (Р&Р банд).

Узори су му били многи инострани рок музичари тог доба, као нрп. Џими Хендрикс. Прве акорде му је показао старији колега, комшија, а касније и блиски сарадник Предраг Вуковић Вукас. Пошто је потекао из чачанске рок генерације (Радомир Михајловић Точак, Бора Ђорђевић…), Бојић се тада опредељује искључиво за рок музику, па је прве свирке и снимке остварио са пионирима рока у групама Тако и Поп машина.

Крајем шездесетих година, преселио се у Београд и завршио Филолошки факултет, а као и многи музичари тог доба, свирао је у многим реномираним хотелима на мору.

Иако по вокацији рокер, Сава је ипак оставио најдубљи траг у српској народној музици, пре свега као члан легендарне групе Јужни ветар.^[1]

Прекретница у животу и каријери десила се крајем 1977. године,када је заједно са басистом (касније кумом) Миодрагом М. Илићем, познатијим као Миле Бас, остварио сарадњу са тада веома активним и актуелним народним оркестром под управом хармоникаша Александра Аце Степића. Поред сталног ангажмана у оркестру Александра Аце Степића, Сава у то време свира и на многим албумима на којима је био члан студијских оркестара Бранимира Ђокића, Томице Миљића, Драгана Кнежевића и други.

Заједно са Миодрагом М. Илићем, снимао је са оркестром Александра Аце Степића и Милетове прве ауторске хитове (Душан Костић Не иди од мене, Хоћу, бабо итд), па се 1978. година сматра као претеча касније великог естрадног бума званог Јужни ветар.

Након првих хитова, 1979. године, Миодраг М. Илић, заједно са Савом, оснива студијски ансамбл „Кошутњак”, састављен већином од музичара ансамбла Аце Степића, под чијим потписом излазе три сингла, а средином 1980. године мењају име и званично почиње да се пише музичка историја под именом Јужни ветар.

Са мањим паузама, Сава је део Јужног ветра, али је желео да ради и на народњачким стиловима. Дана 1. јануара 1981. године напустио је оркестар Александра Аце Степића и почео да свира са концертним оркестром Златне струне, са којим је доста наступао по иностранству, па је 1981. године паузирао и у раду са Јужним ветром.

После краће паузе се враћа у Јужни ветар и тада почињу снимања са првим члановима будуће велике петорке - Синаном Сакићем и Шемсом Суљаковић.

Године 1983. се кристалише и музички четверац - Миодраг Илић, Сава Бојић, Перица Здравковић и Момчило Моша Јовановић (бубњеви), а на Савину препоруку, на кратко их је појачао и клавијатуриста Лазар Ристовски, али већ крајем 1984. године услед набавке ритам машине Моша одлази, па Јужни ветар у наредном периоду наступа као тројац (Миле, Сава и Перица).

Сава је најчешће у свом студијском и турнејском раду са Јужним ветром и осталим бендовима користио електричне гитаре марке Ibanez i Charvel Charvel, a повремено и Fender Stratocaster и Telecaster. Често је користио и традиционалне инструменте, бузуки, шаргију, саз, класичну и акустичну гитару којим је уносио пријатан медитерански, оријентални и грчки звук у песмама.

И поред великог успеха, крајем 1985. године, услед првих несугласица и жеље за студијским радом са осталим музичарима, Сава Бојић поново на кратко напушта Јужни ветар, кад га мења Јосип Бочек. У том периоду Сава снима пар албума у сарадњи са Ралетом Ћајићем и Драганом Кнежевићем, међутим, убрзо се враћа 1986. године за велику турнеју Јужног ветра широм Југославије, снима пар албума са Јужним ветром, али поново долази до несугласица и већим делом 1987. и почетком 1988. године поново паузира (поново га мења Јосип Бочек). У тим краћим паузама у раду, Сава је радио као студијски музичар на многим пројектима, а најзначајнији су од раније рад на саундтреку за серију Врућ ветар, као и каснија сарадња са Микијем Јевремовићем, са којим је снимио више албума, а најпознатија сарадња је на пар верзија Микијевог хита Пијем.

У то време, 1987/88. године, Сава је био стандардни гитариста студијског оркестра Мише Мијатовића, са којим је снимио прегршт албума, а гостовао је и код осталих, пошто је био студијски музичар и аранжер. У том периоду оснива, заједно са колегом Златком Злајом Тимотићем бенд Оаза, са којим снима пар албума, а најпознатији је деби Џеја Рамадановског - Зар ја да ти бришем сузе за који Сава Бојић ради аранжман и који са том песмом осваја трећу награду публике на МЕСАМ фестивалу забавне и народне музике као и на албуму Весне Змијанац.

Након тога, средином 1988. године поново се враћа у Јужни ветар, где поново ниже албуме са првом петорком и Луисом, а рат на просторима екс-Југославије и пре свега, још нарушенији међуљудски односи су учинили да се златна, естрадна певачко-музичка осморка дефинитивно распадне 1991. године.

Јужни ветар наставља са радом на место Перице Здравковића (на препоруку легендарног текстописца Николе Грбића) долази виртуоз на хармоници Бранислав Бане Васић, а Саву мења тадашњи гитариста Луисовог оркестра, Драган Адамовић Кајга, који након два одрађена албума није испунио очекивања, па је Јужни ветар наставио као двојац Илић-Васић.

Сава и Перица настављају заједно, оснивајући групу Жар, која објављује неколико албума, међу којима је и албум, Драгане Мирковић Кажи ми,Сунце моје, као и албуме Весне Змијанац Ако ме умириш сад, Наташе Ђорђевић Кад-тад и Радише Урошевића Милена.

Ипак уметнички путеви им се разилазе, па Перица, под утицајем нових музичких таласа, прелази у комерцијалну музику и почиње да ради за Замову и Гранд продукцију.

Сава тада почиње да ради у сопственој режији, највише радећи са старим другаром из доба Јужног ветра, Мирољубом Брзаковићем Брзијем, са којим је и раније урадио пар албума, а обновио је сарадњу и са Златком Тимотићем Злајом и његовим бендом као и са Драганом Мирковић и Весном Змијанац, а ту су и албуми Марте Савић Кад сам срела, Бубе Мирановић и других. Често је као гост сарађивао и са бендом Александра Радуловића Футе.

Упоредо је наставио са студијским радом у другим оркестрима, а на кратко је (на инсистирање Милета Китића, који је накнадно напустио Јужни ветар) обновио сарадњу и са Перицом Здравковићем, радећи на два Милетова албума, Остај овде и Привиђење, као и један за Маринка Роквића, међутим ту је више био у својству госта, па је продукција ипак више вукла на стил који је Перица Здравковић у међувремену развио. У то време снимао је и неколико албума са оркестрима Мирољуба Аранђеловића Кемиша, Миће Николића и осталима, али крајем те деценије добија поново позив од Миодрага Илића и одлучује да се врати тамо где је оставио највећи печат, у Јужни ветар.

На опште задовољство фанова, 1999. године Сава поново долази у Јужни ветар, где га је дочекао виртуоз Бане Васић, али све је кратко трајало, па заједно снимају само албуме Ацка Незировића Од раја до пакла и Синана Сакића (који се 1994. год. вратио у ЈВ), Не, не дај да те љуби.

Бане је услед жеље за изградњом соло каријере напустио бенд, али је двојац Илић-Бојић наставио да ради албуме, међутим убрзо све креће низбрдо јер продукција и потражња за новим певачима, тиражима и албумима опада и јер је Миодраг Илић направивши реорганизацију дефинитивно предност дао компјутеризацији аранжмана и продукције, па је (још 1995. године) и сам престао да свира свој матични инструмент, бас гитару, а хармонику и клавијатуре је заменио компјутер. Због тога их 2001. године напушта Синан Сакић.

Од познатијих и верних певача остао је само Иван Кукољ Куки, који је у међувремену снимио велики број албума и постао по многима шеста ЈВ звезда, али и се и он одлучује да их напусти 2009. године. И у овом периоду, двехиљадитих, упоредо са ЈВ, Сава ради као студијски музичар у другим оркестрима, али знатно мањим интезитетом у односу на деведесете, а нарочито осамдесете. Уз Јужни ветар у ово време највише је радио са Мирољубом Аранђеловићем Кемишем и Банетом Васићем.

Због даљег инсистирања на компјутеризацији и нарушених међуљудских односа, убрзо поново и овај пут дефинитивно, крајем 2009. године одлази из ЈВ-а, али по сопственом избору. Током 2010-их је често сарађивао са продукцијском кућом Саше Јелића, СЈ студио.

• Сава Бојић на сајту Дискогс