На челу фабрици авиона Соко Мостар, био је директор пуковник ЈНА Дипл инжењер Иван Серт, који је дао посебан печат развоју фабрике, а касније су наставили Дипл инжењер Миљенко Пјешчић и Дипл инжењер Томислав мр Мирић.
Серијски је производила више типова авиона, које је пројектовао Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову. Прототипски развој, тих авиона, се реализовао у њиховој непосредној сарадњи. Хеликоптере је производила по лиценцној документацији.
Производна хала у фабрици авиона Соко Мостар, пре распада СФРЈ.
Произведени авиони
После направљене инфраструктуре и пресељења опреме и кадрова из Земуна, фабрика авиона Соко је реализовала програм уходавања рада на ваздухопловним технологијама, на ремонту борбених авиона америчког порекла, F-84G Тандерџет (енгл.Thunderjet). Прва серијска производња им је била Авион 522, а последња, пред распад СФРЈ, је била Г-4 Супер Галеб
Авиони који су произведени у Соколу су:
Фабрика авиона Соко је потврдила ниво произвођача средње развијених земаља добијањем сертификата за квалитет, по светским критеријумима и ваздухопловним прописима највећих ваздухопловних светских фирми:
За њихове програме је реализована значајна производња делова.
Освојене технологије
Соко је у периоду од авиона 522 до авиона Орао радио с класичним технологијама металних структура од дуралног лима, закивањем. На програму Орао се прешло на интегралне структуре, фрезовањем из целина. За ту технологију се Соко опремио, у то доба, на нивоу фирми средње развијених земаља. Купљен је велики број машина, разноврсних могућности, за фрезовање с нумеричким управљањем. Кроз хеликоптерске програме су освојене технологије првих генерација композита и саћастих структура. Ушло се у развој напредних композита с угљеничним влакнима и међусобно спајање тих делова полимеризацијом. Отпочео је амбициозни план технолошке припреме за програм Новог авиона, у области композита, суперпластичног обликовања, обраде титана итд. Соко се опремио и савладао методологију испитивања авионских система на земљи.
