Руи Патрисио

Руи Патрисио
Патрисио у дресу Португала на СП 2018.
Лични подаци
Пуно име Руи Педро дос Сантос Патрисио
Датум рођења (1988-02-15)15. фебруар 1988. (36 год.)
Место рођења Леирија, Португалија
Висина 1,90 м
Маса 84 кг
Позиција голман
Клупске информације
Тренутни клуб
 Аталанта
Број 1
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2018
2018—2021
2021—2024
2024—		 Спортинг Лисабон
Вулверхемптон
Рома
Аталанта		 327
112
96
0		 (0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2007—2010
2010—		 Португалија до 18
Португалија до 19
Португалија до 20
Португалија до 21
Португалија		 4
10
8
14
108		 (0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Награде
Фудбал
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2016. Француска Португалија
Куп конфедерација
Бронзана медаља — треће место 2017. Русија Португалија
УЕФА Лига нација
Златна медаља — прво место 2019. Португалија Португалија

Руи Педро дос Сантос Патрисио (порт. Rui Pedro dos Santos Patrício; Леирија, 15. фебруар 1988) професионални је португалски фудбалски голман. Играч је италијанске Аталанте и стандардни репрезентативац Португалије.

Играо је на два светска и четири европска првенства, а на Европском првенству 2016. освојио је титулу континенталног првака. Највећи део професионалне каријере провео је као играч лисабонског Спортинга, а наступао је и за енглески Вулверхемптон.

Клупска каријера

Патрисио је фудбал почео да тренира веома рано и првобитно је играо на позицији нападача.[1] Скаути лисабонског Спортинга приметили су га још као дванаестогодишњег дечака, када је прешао у фудбалску академију тог клуба.[1] Након играња за све млађе клупске селекције, 19. новембра 2006. дебитује за први тим Спортинга, и то на првенственој утакмици против екипе Маритима на којој је одбранио и један пенал.[1] Уједно је то био и његов једини наступ у дебитантској сезони 2006/07.

Како је почетком наредне сезоне тадашњи први голман Спортинга Рикардо Переира напустио клуб и прешао у Реал Бетис, Патрисио је постао први голман екипе. У европским такмичењима дебитује 27. новембра 2007. у утакмици групне фазе Лиге шампиона против Манчестер јунајтеда.

У редовима Спортинга Патрисио је играо пуних 12 сезона, одигравши укупно 467 утакмица у свим такмичењима, од чега 327 утакмица у националном првенству. Са екипом је освојио пет титула, два национална купа, два суперкупа и један трофеј лига купа, а у два наврата је проглашава и за најбољег играча Спортинга.

Патрисио је био жртва напада око педесетак најватренијих навијача Спортинга, који су, незадовољни трећим местом клуба у домаћем првенству у тој сезони, 15. маја 2018. упали на терене за тренинг и повредили неколико играча и тренера клуба.[2][3][4] Након напада Патрисио је био један од девет играча који је раскинуо уговор са клубом.[4][5]

Након тога ,током јуна 2018. Патрисио је потписао четворогодишњи уговор са енглеским премијерлигашем Вулверхемтон вондерерсима, а након жалбе Спортинга, Вулверхемтон је платио 18 милиона евра за трансфер.[4][5][6]

Већ у првој сезони 2018/19 Патрисио је оборио клупски рекорд, јер на 13 утакмица у првенству сачувао своју мрежу.[1]

За три сезоне Патрисио је био незамењив на голу вулвса, за три сезоне пропустио је само две утакмице у првенству.[7][8] У сезони 2019/20. бранио је и у Лиги Европе, где је Вулверхемптон стигао до четвртине финала.[7]

2021. године Патрисио је потписао трогодишњи уговор са Ромом, у коју је прешао у трансферу вредном 11,5 милиона евра, без бонуса.[6]

22. августа 2021. званично је дебитовао за Рому, у првенственој победи против Фјорентине (2:1).[9]

Репрезентативна каријера

Руи Патрисио је играо за све млађе репрезентативне селекције Португалије, а први позив за наступ у сениорском тиму имао је 29. јануара 2008, на пријатељској утакмици против Италије, али није заиграо на том мечу. Нешто касније исте године са репрезентацијом је учествовао на Европском првенству, али у својству трећег голмана због чега није наступио ни на једној од утакмица у Аустрији и Швајцарској.

Званичан деби наступ за репрезентацију Португала имао је 17. новембра 2010. у пријатељској утакмици са Шпанијом у којој је бранио у другом полувремену. На великим такмичењима дебитује на Европском првенству 2012. где је бранио на свих пет утакмица. Након тога игра и на Светском првенству 2014. у Бразилу где је одиграо само прву утакмицу са Немачком (пораз од 0:4), а потом је због повреде пропустио остатак турнира.

Највећи успех у репрезентативном дресу остварио је на Европском првенству 2016. у Француској где је са репрезентацијом освојио златну медаљу и прву титулу европског првака у историји португалског фудбала.[6] Четвртфинална утакмица против Пољске играна 30. јуна била је уједно и његова педесета утакмица у националном дресу. Годину дана касније играо је на Купу конфедерација где су Португалци освојили треће место.

Играо је и на Светском првенству 2018. у Русији где је наступио у све четири утакмице свог тима (Португалци су заустављени у осмини финала од селекције Уругваја).

Наступио је на Европском првенству 2020. када је поново бранио на све четири утакмице и када је Португал поново заустављен у осмини финала, овај пут од селекције Белгије.[8][10]

Занимљивости

Патрисио је будиста.[1]

Успеси и признања

Португалија ФК Спортинг Лисабон
  • Португалски куп (2): 2007/08, 2014/15.
  • Португалски лига куп (1): 2017/18.
  • Португалски суперкуп (2): 2008, 2015.
Италија ФК Рома
 Португалија

Референце

  1. ^ а б в г д „Factfile: Meet new Roma signing Rui Patricio!”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  2. ^ „Jesus e jogadores agredidos na Academia”. A Bola. 15. 5. 2018. Архивирано из оригинала 17. 05. 2018. г. Приступљено 01. 07. 2018. 
  3. ^ Kiley, Ben (15. 5. 2018). „Sporting Lisbon players attacked at training ground after failing to secure Champions League spot”. Sports Joe. 
  4. ^ а б в „Sporting want £50m for Patricio transfer”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  5. ^ а б „Wolves agree £16m fee for Patricio”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  6. ^ а б в „Rui Patricio completes Roma move”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  7. ^ а б „Patricio makes Roma switch”. www.wolves.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  8. ^ а б „Roma GK Patricio : Mourinho 'one of the greatest'”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-07-13. Приступљено 2021-09-17. 
  9. ^ „Abraham stars as Roma win under Mourinho”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  10. ^ UEFA.com. „Portugal - UEFA EURO 2020 - Squad”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 

Спољашње везе

Руи Патрисио на Викимедијиној остави.