Рожаје

Рожаје
Панорама Рожаја
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаРожаје
Становништво
 — 2011.Раст 9.422
Географске карактеристике
Координате42° 50′ 29″ С; 20° 10′ 02″ И / 42.841268° С; 20.167286° И / 42.841268; 20.167286
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.109 m
Рожаје на карти Црне Горе
Рожаје
Рожаје
Рожаје на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број84310
Позивни број051
Регистарска ознакаRO
Веб-сајтwww.rozaje.me

Рожаје је град и сједиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2011. било је 9.422 становника.

Географија

Рожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Косовске Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.[1]

Историја

Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити, али је поуздано установљено да се насеље под именом Рожаје помиње у османским пописним дефтерима из 16. вијека. Тако је у пописном дефтеру Призренског санџака из 1571. године забиљежено да се село Рожаје налазило у саставу нахије Трговиште, чије се првовитно сједиште налазило у старом Трговишту (локалитет Пазариште, испод Старог Раса). Исти дефтер биљежи да се код Рожаја налазио и манастир Светог Петра, чији је старјешина био калуђер Симеон.[2]

Значај Рожаја додатно је порастао када је старо Трговиште запустело, усљед чега је сједиште истоимене нахије пренето управо у Рожаје. Од тог времена, и само мјесто Рожаје почело је по називу нахије да се назива Трговиштем. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у том мјесту и половином 17. вијека живе само Срби[3]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје“, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог“ по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.

Први модерни пут у Рожају је био бановински пут Нови Пазар - Беране 1934.[4]

Становништво

Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.

У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.464
1953. 1.813
1961. 2.765
1971. 5.327
1981. 7.336
1991. 9.033 8.828
2003. 11.048 9.121
2011. 9.422
Национални састав према попису из 2003.[6]
Бошњаци
  
7.585 83,15%
Муслимани
  
795 8,71%
Срби
  
244 2,67%
Црногорци
  
231 2,53%
Албанци
  
188 2,06%
Роми
  
15 0,16%
непознато
  
28 0,30%
Национални састав према попису из 2011.
Бошњаци
  
8.136 86,35%
Муслимани
  
537 5,69%
Црногорци
  
215 2,28%
Албанци
  
187 1,98%
Срби
  
175 1,86%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај

Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.

Културно-уметничка друштва

Познате личности

Галерија

Референце

  1. ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 3. - страница 970.
  2. ^ Катић 2010, стр. 269, 346-347.
  3. ^ Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак, стр. 188. Београд: Српска радикална странка. 
  4. ^ "Политика", 27. окт. 1934., стр. 12
  5. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2005. COBISS-ID 8764176. 
  6. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  7. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  8. ^ „In memoriam: Драшко Магделинић • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 25. 8. 2023. Приступљено 29. 8. 2023. 

Литература

Спољашње везе