Ратибор Т. Тривунац (Београд, 2. октобар1981) јесте српски политички активиста, анархиста, издавач.[3][4] Био је члан и један од оснивача Анархосиндикалистичке иницијативе (АСИ), тренутно има статус пријатеља АСИ-а. Шест чланова тог синдиката (тзв. „Београдска шесторка”), укључујући Тривунца кога су медији прогласили вођом, ухапшени су и оптужени за кривично дело међународног тероризма 2009. године. Осуђен је на условну казну. Због осталих анархистичких деловања, више пута је осуђиван на краће затворске казне.
И с очеве и с мајчине стране, далеки преци су му били свештеници СПЦ веома блиски руском писцу Лаву Толстоју и његовом утицају на православље.
Отац му је српски бизнисмен Тихомир Р. Тривунац, с којим Ратибор није имао добар однос током одрастања, између осталог и због идеолошких ставова јер је Тихомир био богати предузетник и капиталиста, а Ратибор анархиста и левичар. Тривунчев деда који се такође звао Ратибор (шифровано име „Бели”) био је један од најбољих обавештајца (генерал Удбе) свога времена који је био на директној вези с Јосипом Брозом, а на почетку рата је био побратим са Николом Калабићем.[6] Он признаје да му је деда био важна личност у одрастању. Стриц Ратибора Тривунца Старијег је био Милош Тривунац, угледни српски академик и германиста, који је био министар просвете у Влади народнога спасаМилана Недића. Тривунчев деда је волео да каже да је Милош био црна овца његове фамилије, а сам Ратибор за Милоша Тривунца говори да му није жао што је стрељан без суђења као нацистички колаборациониста.[7]
Тетка му је Соња Дрљевић, српска феминисткиња и анархиста. Тривунац сведочи да је због ње постао анархиста јер му је она давала анархистичко штиво. Она му је увек држала страну у идеолошкој борби против његовог оца Тихомира (Соњиног брата). Дрљевић га је упознала са Тривом Инђићем, српским академиком, и он се са 15 година придружио њиховој Београдској либертанској групи, која је у то време, према сведочењу Тривунца, била блиска анархизму.[8]
Анархизам и кривично гоњење
Ратибор Тривунац је 2000. године уписао студије социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Имао је жељу да буде наставник социологије у гимназији. Међутим, већ на првом семестру је правио проблеме на предавањима, а посебно професору Миодрагу Зецу у вези са либералном економијом. После три године школовања је напустио факултет и посветио се чланству у покрету АСИ који је основан 19. октобра 2002. године.[9]
Дана 21. маја 2009. Тривунац је ухапшен и осуђен на 10 дана затвора због паљења заставе САД уочи доласка потпредседника САД Џоа Бајдена у Београд.[11][12]
Три месеца доцније, 24. августа 2009. група људи је молотовљевим коктелима палила грчку амбасаду у Београду из одмазде зато што је у Грчкој био притворен анархиста Тодорис Илиополус на једном скупу. Чланови АСИ-ја су осумњичени за овај напад, а стављао им се на терет кривично дело међународног тероризма.[13] Медији су тај догађај описали као „суђење десетлећа”, а њих су прозвали „Београдска шесторка” и претило им је од три до 15 година затвора. Сам термин „Београдска шесторка” је алудирао на шесторицу поткултурних револуционара који су ухапшени 1980-их година у СФРЈ јер су одударали од главне идеологије титоизма у то време.[14] Неки од чланова првобитне „Београдска шесторке” су били укључени у одбрану чланова АСИ-ја. Тривунца је бранило пет адвоката, међу којима су Срђа Поповић и Никола Баровић. Тривунац се, између осталог, бранио и тиме да је он и грчки држављанин, пошто му је једна бака била Гркиња и има грчки пасош. Провели су неколико месеци у притвору, а осуђени су на условне казне. Тривунац је добио три године условне казне, односно осам месеци затвора ако прекрши условну.[15]
Године 2011. је Тривунац био ухапшен и прекршајно осуђен на 15 дана затвора у КПЗ Падинска Скела јер је предводио скуп против НАТО-а у Београду, током посете генерала НАТО-а главном граду Србије.[16]
