Пјетро Нобиле

Пјетро Нобиле
Пјетро Нобиле, портрет из 1838. године
Лични подаци
Пуно имеPietro Nobile
Peter von Nobile
Датум рођења(1774-11-11)11. новембар 1774.
Место рођењаКапријаска, Стара швајцарска конфедерација
Датум смрти7. новембар 1854.(1854-11-07) (79 год.)
Место смртиБеч, Аустријско царство
ЗанимањеАрхитекта
Уметнички рад
Најважнија дела
Спољна капија дворца на Хелденплацу

Пјетро Нобиле (итал. Pietro Nobile; нем. Peter von Nobile; Капријаска, 11. новембар 1774 — Беч, 7. новембар 1854) био је швајцарско-аустријски неокласицистички архитекта и градитељ. Сматра се једним од најистакнутијих архитеката хабзбуршког двора.[1]

Биографија

Породица Нобиле се из Старе швајцарске конфедерације преселила у Трст где је млади Пјетро похађао школу. Наставио је да се школује у Риму код Антонија Канове између 1801. и 1806. године.[2] 1807. је почео да се бави грађевинарским пројектима у Трсту, Истри, Аквилеји и Горици. Године 1810. службено је постављен за главног инжењера за изградњу мостова и путева на Илирском приморју у Истри. Пројектовао је приобални пут од Копра до Пуле, израдио нове планове, скице и цртеже споменика као што су Пулска арена, Августов храм и Славолук Сергијеваца.[3] Пројектовао је и Цркву Светог Петра на Тартинијевом тргу у Пирану и Цркву Светог Антонија Тауматурга у Трсту.

Године 1819. постао је шеф катедре за архитектуру на Бечкој академији.

Ученици

Најпознатији ученици Пјетра Нобила су:

Постхумне почасти

Преминуо је 1854. године. Његов гроб се налази у Средишњем бечком гробљу (Група 14 А, Број 46 А), где је пренет са гробља Светог Маркса.

По њему je 1894. улица Нобилегасе добила име. Ова улица се протеже између Пенцинга (14. бечки округ) и Рудолфсхајм Фунфхауса (15. бечки округ).

Референце

  1. ^ Woermann, Karl (1925). Historia del arte en todos los tiempos y pveblos, Volume 6 (на језику: шпански). Editorial "Saturnino Calleja" s.a. стр. 287.  36202871
  2. ^ Casotti, Maria Walcher (1967). L'architettura a Trieste Dalla Fine Del Settecento Agli Inizi Del Novecento (на језику: италијански). Udine: Del Bianco. стр. 21. OCLC 877913. 
  3. ^ Brandanovič, Marijan. The State Archives in Rijeka Pietro Nobile Collection as a source of research of the appearance of Istrian settlements in the early nineteenth century (PDF). University of Rijeka, Faculty of Philosophy, Art History Department. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-02-22. г. Приступљено 2013-03-24. 

Додатна литература

  • Constantin von Wurzbach: Nobile, Peter. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 20. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1869, S. 376 f.
  • Franz Vallentin: Nobile, Peter von. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 52, Duncker & Humblot, Leipzig 1906, S. 638–642.
  • Nobile, Peter von. In: Hans Vollmer (Hrsg.): Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart. Begründet von Ulrich Thieme und Felix Becker. Band 25: Moehring–Olivié. E. A. Seemann, Leipzig 1931, S. 493.
  • R. Schachel: Nobile Peter. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 7, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien . 1978. ISBN 3-7001-0187-2. стр. 139 f.
  • Peter Prange: Nobile, Peter von. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 19, Duncker & Humblot, Berlin . 1999. ISBN 3-428-00200-8. стр. 302 f.
  • Lara Calderari: Pietro Nobile. In: Historisches Lexikon der Schweiz. 21. August 2009.
  • Irmgard Köcher: Peter Nobile. Sein Werdegang und seine Entwicklung mit besonderer Berücksichtigung seines Wiener Schaffens. Dissertation. Universität Wien, Wien 1951.
  • Gian Alfonso Oldelli: Pietro Nobile. In: Dizionario storico ragionato degli uomini illustri del canton Ticino. Band 2, S. 42, 43, Francesco Veladini & Co., Lugano 1811.
  • Celestino Trezzini: Pietro Nobile. In: Historisch-Biographisches Lexikon der Schweiz, Band 5, Attinger, Neuenburg 1929, S. 306.
  • Tat̕ána Petrasová (Hrsg.): Pietro Nobile 1776–1854: neoclassicism between technique and beauty. De Gruyter, Berlin . 2021. ISBN 978-3-11-069145-0.