Пуми (мађ.Pumi; лат.Canis familiaris ovilis villosus terrarius Raitsitsi) је врста теријера, средње величине. Пуми је оригинална мађарска раса овчарског пса.
Спољашњи изглед
Већина пумија је сиве боје. Сиви пумији се рађају као црни и боја им почиње прелазити у сиве између 6 и 8 недеље живота. Прихватљиве боје за пумија су још црна, бела и браон-жута са тамнијом нијансом. Још неке боје као браон, мешано црно-жута (такозвана вучја шара), плавкаста; али ове боје нису прихваћене на такмичењима.
Длака пумија је коврџава, густа и средње дужине до 7 cm. Одржавање крзна је потребно вршити шишањем свака два до четири месеца. Уколико се не одржава длака полако почиње да губи потребну боју.
Пумијев трејдмарк је његово уво, држање и облик. Високо подигнут и благо повијен у шпицевима. Такође су покривене са дужом длаком него остатак део тела.
Пуми има веома лагану телесну масу, али изгледа већи него што је у стварности захваљујући свом густом крзну.
Мужјак пумија достиже висину од 41/47cm и тежину од 10/15kg
Женка пумија достиже висину од 38/44cm и тежину од 8/13kg
Темперамент
Пуми је веома протектив према својим ближњима и зна бити неповерљив према странцима, тако да социјализација јединке мора почети веома рано. Веома су активни, живи, интелигентни и лако се мотивишу помоћу хране или играчке.
Историја
Пуми је првобитно био коришћен као чувар куће и чувар стада било које врсте: оваца, крава, свиња. Такође је био веома користан у уништавању штеточина било које врсте. Пуми је, као раса, настао у временском периоду 17/18. века када је донет на територију Мађарске из Немачке и Француске као врста теријера за чување стада.
Ова врста је била мешана са пулијем, који су већ били присутни на тим просторима и као резултат тога је испао веома добар чувар стада и веран пас пуми. Као радни пас је био слободно одгајан све до 1970, а друге две врсте Пули и Муди су били коришћени за побољшање особине ове пасмине.
Пуми је 1966. године добио и званично признавање расе (Fédération Cynologique Internationale,FCI). Ова пасмина је била релативно непозната ван Мађарске до седамдесетих година двадесетог века, када су први пут 1973. извезени за Финску а 1985. године за Шведску. Убрзо после тога ова пасмина је прихваћена, између осталог и због свог изгледа, и брзо се раширила по Европи, а током деведесетих година прошлог века и за Америку.
