PROFILPELAJAR.COM

Принчевска острва (грч. Πριγκηπονήσια, тур. Kızıl Adalar) су архипелаг од девет острва која се налазе на крајњем североистоку Мраморног мора, недалеко од Цариграда. Била су позната туристичка дестинација још у византијско доба, када су често коришћена за слање у егзил претендената на царски престо по чему су и добила име. Данас представљају једну од туристичких атракција највећег града Републике Турске од кога су удаљена од 19 km до 28 km и са којим су повезана сталним бродским линијама које функционишу у оквиру цариградског градског превоза. На острвима је забрањена употреба моторних возила, а основни вид превозног средства су коњске запреге. Од значајних објеката на њима се налази неколико православних манастира, академија турске ратне морнарице и данас затворена грчка православна школа.

Називи

Народна острва (Demonnesoi) је назив који су острва носила у антици.
Монашка острва (Papadonisia) је назив коју су острва носила у раном средњем веку због великог броја манастира који су се налазили на њима.
Принчевска острва (грч. Πριγκηπονήσια, класични грч. Πριγκήπων νήσοι) је назив који су острва добила током византијског доба због великог броја претендената на престо(принчева) који су слани у егзил на њих. Овај назив је и дан данас у употреби у готово свим светским језицима.
Црвена острва (тур. Kızıl Adalar) је турски назив за острва који је настао због црвенкасте нијансе кварцних и гвожђевитих стена.
Острва (тур. Adalar) је распрострањени турски назив.

Географија

Острва се налазе на удаљености од 19 km (Острво Проти) до 29 km (Острво Неандрос) југоисточно од Цариграда. Обухватају површину од око 10 km², а највиша тачка на острвима износи 201 m нмв. На њима живи око 15.000 људи, али је током летњих месеци тај број много већи због великог броја људи који сезонски бораве у својим викендицама. Приступ острвима је врло једноставан због сталног бродског саобраћаја који по веома приступачним ценама повезује четири највећа острва са градом.

Острва

Острво Принкипос или Бујукада

Принкипос(грч. Πριγκηπονήσια,) или Бујукада (тур. Büyükada) је највеће острво са површином од 5,36 km² и представља неку врсту административног центра. На њему се налази велики број викендица, вила, хотела, ресторана и других туристичких објеката у склопу градића смештеног на северној обали острва, док је остатак острва прекривен пространим четинарским шумама. Два врха који доминирају острвом на својим врховима носе православне манастире:

манастир Преображења на врху тзв. Христовог брда, смештеног у северном делу острва на висини од 163 m нмв.
утврђени манастир светог Ђорђа на врху тзв. Јуце брда, смештеног у јужном делу острва на висини од 201 m нмв.

На острву су у манастирском егзилу боравиле византијске царице, принцезе и властелинке, међу којима је била:

Ирина (797—802, у егзилу 802—803)

поред византијских царица, ту је прве четири године свог егзила провео и Лав Троцки.

Острво Халки или Хајбелиада

Халки(грч. Χάλκη) или Хајбелиада (тур. Heybeliada) се налази у средишту архипелага и обухвата површину од око 2,4 km². На њему се налази морнаричка академија турске војске, данас затворена грчка православна школа и последња црква подигнута у Цариграду пре његовог коначног пада 1453. године, у коју је данас могуће ући само уз дозволу команданта морнаричке академије.

Острво Антигони (Пиргос) или Бургазада

Антигони(Пиргос) или Бургазада (тур. Burgazada) се налази у средишту архипелага и обухвата површину од око 1,5 km² са највишим врхом од 156 m нмв. На њему се налази грчка православна црква и недалеко од ње кућа турског писца Саита Фаика (1907—1954) која је данас претворена у музеј.

Острво Проти или Киналиада

Проти(грч. Πρώτη,Први) или Киналиада (тур. Kınalıada) је најближе(прво) острво граду и обухвата површину од око 1,3 km² са највишим врхом од 115m нмв. Некадашњи православни манастири који су коришћени за егзил претендената на византијски царски престо су данас већином у рушевинама. У једном од њих је умро Роман IV Диоген (1068. – 1071), који је после пораза у боју код Манцикерта збачен са власти и након кратког грађанског рата ослепљен и послан на острво у егзил где је ускоро и умро.

На Благовести, 25. марта 1814. године, овде је, у храму Спасовог Преображења, погребено тело новомученика Христовог Јевтимија. Њега је, три дана након погубљења, ивиронски монах Григирије, пратилац и сведок Јевтимијевог добровољног мучеништва, откупио од Турака и пренео из Цариграда на острво Проти.

Острво Теребинтос или Седефадеси

Теребинтос(грч. Τερέβυνθος) или Седефадеси (тур. Sedef Adası) је најисточније од свих острва и обухвата површину од око 0,157 km². На њему је у егзилу од 857. до 867. године живео васељенски патријарх Игнатије. Данас се већи део острва налази у приватном власништву и махом је затворено за туристе.

Острво Плати или Јашиада

Плати или Јашиада (тур. Yassıada) се налази на истоку архипелага и обухвата површину од око 0,05 km². Током византијске владавине на њему се налазило неколико манастира који су служили као егзил. Острво је током друге половине 20. века коришћено као морнаричка школа, а данас је популарна локација за роњење.

Острво Оксија или Сивриада

Оксија или Сивриада (тур. Sivriada) је најисточније острво које обухвата површину од око 0,05 km² са највишим врхом од 90 m нмв. На острву се налази већи број рушевина из византијског доба(махом из IX века), као и гробови оних који су на њему умрли у егзилу. Градоначелник Цариграда је 1911. године покушао да реши проблем паса луталица у граду, тако што је наредио да их сакупе, пребаце на острво и оставе да помру од глади. Међутим непосредно после пребацивања паса на острво, дошло је до земљотреса што је протумачено као Божија казна и пси су враћени у град.