Право на приватност елемент је различитих правних традиција којима се ограничавају владине и приватне радње које угрожавају приватност појединаца.[1] Ово право помиње се у преко 150 националних устава на свету.[2]
Неке тренутне расправе о праву на приватност обухватају: да ли би приватност имала суживот с тренутним могућностима обавештајних служби (попут приступа и анализе многих појединости из живота индивидуе); да ли се поменуто право губи као део друштвеног уговора за јачање одбране од наводних терористичких напада; да ли је тероризам ваљан изговор за шпијунирање опште популације.
И актери из приватног сектора угрожавају право на приватност, а нарочито технолошке компаније попут Амазона, Епла, Фејсбука, Гугла и Јахуа које користе и прикупљају личне информације. Ова забринутост појачана је скандалима, нпр. скандал са подацима Фејсбука и Кембриџ аналитике, који се усредсредио на психографску компанију Кембриџ аналитика, која користи личне податке са Фејсбука како би утицала на велике групе људи.[3]
„The Privacy Torts” (December 19, 2000). Privacilla.org, a „web-based think tank”, devoted to privacy issues, edited by Jim Harper („About Privacilla”)
