Породица Батори припадала је Гут-Келеду, клану мађарских племићких породица, који води порекло од швапске браће Гут и Келед, који су имигрирали у Мађарску.[1]
Њирбатор је 1310. године постало имање Бриција када је он постигао договор са својим нећаком Мајклом и његовим рођаком Видом о подели заједничког поседа. Након тога, Брици и његови потомци су себе назвали Батори, односно ,,од Батора“.[4]
Огранци
Породица се поделила на две велике гране, које су потицале од синова и унука Бриција:
Старија грана породице, Батори од Шомлио, потицала је од Џона, грофа од Сотмара, прворођеног сина Бриција, преко његовог најстаријег сина Ладислава. Ладислав, гроф од Саболча, оженио се Аном Међеши и добио је Шомлио као мираз.[5] Ладиславов млађи брат Џорџ II је предак породице Шимолин, најкасније назване Батори од Шимолин.[6] Даља подела се десила под Ладиславовим праунуцима: Џон и Стефан су напустили име Батори и основали Санислофи породице док је Николаус наставио грану Шомлио.[3]
Млађа грана породице, Батори од Ечед, потицала је од Луке, најмлађег Брицијевог сина. Лука је поседовао широка имања у Сотмару, а краљ Чарлс Роберт му је доделио власт над Ечедом, где је саградио замак под називом ,,Хушег“ (лојалност).[3][7] Овај огранак породице, пошто су задржали посед Њирбатор, понекад се назива Батор, или као млађа грана, Њирбатори (Нови Батори).[3]
Легенда и грб
Легенда, којa порекло Баторијевих ставља у 900. годину, говори о томе како је богобојажљив ратник по имену Витус (имењак члана прве генерације клана Гут-Келед) кренуо да се бори са змајем, који је вребао мочварама око замка Ечед и малтретирао село. Витус га је убио са три ударца копља и као награду добио замак. Захвални народ га је почастио именом Батори, што значи ,,добар херој“. На мађарском реч батор значи ,,храбар“.
Грб Батори, додељен 1325. синовима Бриција, стилизован је у односу на ову легенду: три хоризонтално постављена зуба окружена змајем који гризе сопствени реп, околни змај је симбол Витешког реда Змаја.[4]
Референце
^Kezai, Simon; Veszprémy, László; Schaer, Frank; Szűcs, Jenő (1999). Gesta Hungarorum (на језику: Latin). Budapest; New York; Plymouth, U.K.: Central European University Press ; Distributed in the UK by Plymbridge Distributors. ISBN978-963-386-569-9. OCLC651842869.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)