Пијаца Каленић је зелена пијаца у Београду. Налази се у општини Врачар у улици Максима Горког. Највећа и једна од најпознатијих београдских зелених пијаца, изграђена је 1926. године на Каленића гувну, једном од задужбина београдског добротвора и богаташа Влајка Каленића.[1] Пијачне тезге налазе се на троугластом платоу између улица Његошеве и Максима Горког, а окружене су низом малих продавница, пекара и цвећара.[2]
Локација
Пијаца је стационирана на Каленића гувну у средишњем делу градске општине Врачар, улици Максима Горког, а њене тезге налазе се на троугластом платоу између улице Његошеве, Максима Горког и Вишке улице.[3] До пијаце се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи аутобуским линијама 25 и 26.[4] У непосредној близини пијаце налази се Градска управа Врачар, седиште Дирекције за грађевинско земљиште, изградњу Београда, Парк Војводе Бојовића и јавна гаража.[5]
Историјат
Крајем 19. века почека је изградња ненасељених делова Врачара, што је довело до нестанака врачарских винограда, башти и зелених површина. Развитком овог дела Београда, повећао се и његов број становника, па су капацитети пијаце Цветни трг били недовољни за подмирење потреба становништва. Као резултат тога, на Врачару су подигнуте пијаце Зелени венац, Јованова пијаца и Каленића гувно, касније познату као Каленић пијаца.[6] Пијаца је изграђена 1926. године на Каленића гувну, земљишту које је београдски добротвор и богаташ Влајко Каленић завештао граду, 1907. године.[3] Још 1890. године приликом одређивања грађевинског рејона, парцела на којој се налази данашња пијаца је остављена изван грађевинске зоне и предодређена да се на њој направи пијаца. Велики утицај на изградњу ове пијаце имало је и Друштво за уређење и улепшавање Крунског венца, које је уједно и финансирало пројекат изградње.[7][8]
Трг је у овом крају, описаном као "горњи источни Врачар и Ново Селиште", на "великој пољани, званој 'Каленићево гувно'", пројектован 1920. Први продавци су се овде појавили 5. октобра 1922, и то тако што су их жандарми овде спровели са Цветног трга, тј. са тротоара у Студеничкој улици (Светозара Марковића). Али простор је био неуређен, тако да је продавцима још истог дана дозвољено да се врате у Студеничку, а у "комбинацију" је узета "она пољана у Баба-Вишњиној улици" која се могла уредити у привремени трг.[9] На карти из 1930-тих,[10] трг је означен као Крунски венац, у њему се сустичу улице Трнска, Милешевска (Кичевска такође означена као Милешевска), Престолонаследника Петра (Максима Горког), Курсулина и Кнегиње Персиде (источни део Крунске). Каленићева је означена као дужа, до Мутапове, а Вишке нема.
Пијаца је званично отворена 1. новембра1926. године и имала је 2.819 квадратних метара корисне површине са 44 продавнице, а до тога двадесет њих за продају месних производа, по две за продају рибе, млечних производа и хела, три продавнице за продају јаја и петнаест њих за продају воћа и поврћа.[7] Пијачна управа формирана је 1933. године, када је пијаца проширена за велики број тезги.[11] Каленић гувно је још тада словила за велики туристички потенцијал због добре и разноврсне понуде.[12]
Године 2000. објављена је монографија „Каленић пијаца“ од стране више аутора, а у књизи се налази описи пијаце у прошлости, урбанистичко архитектонски аспект, утиски пијаце у очима купаца и продаваца, као и записи уметника који су били наклоњени Каленићу.[14] У монографији се истиче да је пијаца петком и викендом подмиривала потребе 120.000 људи, а да су велики део купаца били становници Палилуле, Старог града и осталих београдских општина.[13] Купци су као негативне ставке Каленић пијаце истицали да на њој постоји велики број препродаваца и да хигијена није на завидном нивоу, а као позитивне ставке истицали су традицију, дух и културу пијаце.[14]
Каленић пијаца је последња оаза здраве хране у загађеној и трулој Европи и последњи бастион здраве политичке мисли. Каленић пијаца је београдска агора где многи мудрац, осим што продаје сира, уме да реши и неки од гoрућих светских и унутрашњих проблема.[15] — Момо Капор
Пијаца данас
Пијаца Каленић данас је највећа београдска пијаца и представља једну од најпосећенијих пијаца у граду. Због свог положаја у непосредној близини центра Београда, близини других општина и понуди, ову пијацу осим становника Врачара посећују и многи други из других београдских општина. Својим капацитетима Каленић пијаца превазилази потребе општине Врачар и може да снабдева дупло већу општину, мада је њено даље ширење фактички немогуће.[16]
По попису из 2016. године на Каленић пијаци роба се излагала на 839 тезги и 114 расхладних витрина у млечној хали, такође и у великом броју ободних радњи и локала.[17]
Иако је по положају, значају и посећености Каленић пијаца једно од најзначајнијих места на Врачару, дуго времена је била запуштена, што се најбоље видело на објектима унутар пијаце, као и оним око ње. Новчаним средствима Града Београда 2016. године пијаца је реконструисана и изграђено је 58 нових локала дуж улица Максима Горког и Његошеве, све пијачне тезге на платоу замењене су са 492 нове, а постављено је и 23 бокса за цвеће. Капије пијаце које датирају са почетка 20. века су обновљене.[11] Прва фаза реконструкције завршена је крајем 2017. године, када је постављено 28 нових локала дуж Његошеве улице, из које су уклоњена 23 нелегална објекта.[18][19]
