Касније, као младић Петар је отишао 1952. код оца у САД, где је завршио факултет политичких наука у Дикинсону у Пенсилавнији.[1] Магистарске студије завршио је 1973. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[1] Од 1960. до 1965. радио је у Министарству спољњих послова ФНР Југославије.[1] Од 1965. до 1976. био је заменик директора Фулбрајтове комисије за доделу стипендија и за последипломске студије.[1] Од 1976. до 1980. обављао је дужност саветника у амбасади СФРЈ у Лондону.[1] Након повратка из Лондона био је ангажован у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) као шеф одељења за Западну Европу и САД.[1] Више пута био је ангажован у ЦК, иако никада није био члан Савеза комуниста Југославије. Од 1982. до краја 1984. обављао је дужност директора и главног и одговорног уредника дневног листа Побједа.[1] Након тога од 1985. до 1988. обављао је дужност саветника ѕа спољну политику Централног комитета СКЈ.[1]
Амбасадор на Кипру
Председник Кипра Георгиос Василију и југословенски амбасадор на Кипру Петар Бошковић, 1990
Постављен је 1988. за амбасадора СФР Југославије на Кипру.[1] Ту дужност обављао је до 1993.[1] Он је као амбасадор истицао југословенску позицију неприхватања једностране сецесије на Кипру, као и пуну подршку територијалном интегритету Кипра.[3]
Крајем 1993. и током 1994. одржао је серију предавања на америчким универзитетима Бредли, Дикинсон, Лафајет, Лебанон валеј, Колгејт, Пен стејт и Биверс колеџ. Настојао је да америчкој јавности укаже на једностраности њиховога приступа.[4] Током 1999. поново су га позивали да на америчким универзитетима као спољнополитички експерт држи предавања о српско-албанским односима.[5]
Уврштен је међу 100 најзначајнијих особа, које су завршиле Универзитет у Дикинсону.[6]
Петар Бошковић био је виши научни сарадник Института за стратешке студије и развој у Београду.[7]
Током 1999. био је један од најбитнијих сведока на суђењу усташком злочинцу Динку Шакићу.[8] Сведочио је како је Динко Шакић убио његовог брата Мила Бошковића.[8]
Преминуо је 14. јануара 2011. у Београду.
Глафкос Клиридис, председник Кипра (1993–2003), Петар Бошковић и амбасадор Чехословачке
Дела
Био је сарадник и коментатор многих листова и часописа у СФР Југославији и у иностранству.[1] Поред бројних радова и чланака, које је објавио током своје плодне каријере, посебно се истакао са две запажене студије.[1] Ради се о две књиге:
Савремена кретања на западноевропској левици, Београд 1982
