PROFILPELAJAR.COM

перо попивода
перо попивода
	Перо Попивода
Лични подаци
Датум рођења	12. септембар 1916.
Место рођења	Љешев Стуб, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	1979. (62/63 год.)
Место смрти	Совјетски Савез
Професија	војно лице
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	Војска Краљевине Југославије; НОВ и ПО Југославије; Југословенска армија; Совјетска армија
Чин	генерал-мајор
Одликовања	* (сва одликовања одузета су ; му 1948.)

Перо Попивода (Љешев Стуб, код Цетиња, 1916 — 1979), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор совјетске авијације.

Биографија

Рођен је 1916. године у селу Љешев стуб, код Цетиња и потиче из племена Бјелице.

Пре Другог светског рата радио је као војни чиновник официрског ранга у Ратној морнарици Југословенске војске.

По избијању Другог светског рата, 1941. године прикључио се Народноослободилачкој војсци Југославије. Најпре је био заменик команданта Ловћенског батаљона за операције у Санџаку, а потом интендант Главне интендуре Врховног штаба.

Новембра 1942. године је са групом војних руководилаца, од стране Врховног штаба НОВ и ПОЈ био упућен у Словенију, где је обављао дужности:

начелника Штаба Прве словеначке пролетерске ударне бригаде „Тоне Томшич“
начелника Четрнаесте словеначке дивизије,
команданта Оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Словеније
команданта Петнаесте словеначке дивизије
команданта Седмог словеначког корпуса

Године 1944. унапређен је у чин пуковника, а по преласку у Србију, постављен је за команданта 22. српске дивизије.

После завршетка рата, 1945. године био је упућен у Совјетски Савез где је две године провео на школовању. За време школовања оженио се Киром Глигорјевном, ћерком совјетског генерала и са њом добио сина.

По повратку у Југославију постављен је за начелника Оперативне управе Ратног ваздухопловства и унапређен у чин генерал-мајора.

Године 1948. после доношења Резолуције Информбироа и заоштравања односа између Југославије и Совјетског Савеза, одлучио се да емигрира у Совјетски Савез. Дана 16. августа, са земунског аеродрома је школским авионом Поликарпов По-2 одлетео за Румунију. Спустио се код Темишвара и другим авионом одлетео за Москву, док је овај авион враћен Југословенској армији.

По доласку у Москву, примљен је у Совјетску армију и признат му је чин генерал-мајора авијације.

Био је носилац је Партизанске споменице 1941. и Ордена партизанске звезде, којих је лишен 1948. због дезертирања из Југословенске армије. Носилац је и више совјетских одликовања.

Умро је 1979. године у Совјетском Савезу.

Године 1951. његов брат Владо је поновио његов потез и заједно са још тројицом чланова посаде, авионом пребегао из Југославије.