Пасје поподне (енгл. Dog Day Afternoon) је америчка крими драма из 1975. године, редитеља Сиднија Лумета.[1]
Радња
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!22. августа 1972. тројица пљачкаша - Сони Ворзик (Ал Паћино), Салваторе Натурале (Џон Казале) и Стиви (Џери Спрингер) - покушавају да опљачкају Прву Бруклинску штедионицу у Бруклину. Њихов план измиче контроли готово одмах - Стиви се уплаши и бежи, а Сони сазнаје да се у трезору налази само 1.100 долара у готовини, пошто се њихова пљачка одвија убрзо након наплате. Сони узима путничке чекове и спаљује матичну књигу у канту за смеће да се чековима не може ући у траг. Међутим, дим излази ван, што изазива сумњу, а убрзо банку окружују полиција, гомиле посматрача и ТВ репортери.
Детектив наредник Јуџин Морети (Чарлс Дарнинг) телефонира банци и обавештава Сонија о доласку полиције. Сони блефира да намерава да убије таоце у случају изненадног напада, али Сал открива да је спреман да убије ако буде потребно. Морети преузима улогу преговарача док агент ФБИ Шелдон (Џејмс Бродерик) прати његове активности. Морети тражи ослобађање једног од таоца у знак добрих намера, а Сони пушта чувара банке (Џон Мериот), који има напад астме, да оде. Морети такође убеђује Сонија да изађе напоље. Скривајући се иза Силвије (Пенелопе Ален), главног благајника, Сони излази и почиње преговоре са Моретијем. Њихов дијалог достиже врхунац са Сонијем који виче „Атика! Атика!" мислећи на недавне затворске побуне у Атики. Публика, заузврат, прихвата његове повике, навијајући за Сонија.
Сони захтева возило које ће њега и Сала одвести до аеродрома, где ће их чекати авион. Сони такође захтева да достави пицу у банку за таоце и доведе своју жену. Испоставило се да је Сонијева „жена" Леон Шермер (Крис Сарандон), транс жена која открива да је разлог за пљачку била потреба за новцем за њену операцију промене пола. Она такође открива да Сони има бившу жену Енџи (Сузан Пепер), са којом није у добрим односима и децу.
Како се приближава ноћ, светла банке се гасе на захтев агента Шелдона, који је преузео контролу над операцијом. Шелдон одбија да учини било какве уступке Сонију, међутим, након што менаџер банке Малвени (Сали Бојар) има напад дијабетеса, пушта доктора (Филип Чарлс Мекензи) да уђе у банку. Док је доктор у банци, Шелдон убеђује Леона да разговара са Сонијем. Током разговора испоставља се да је Леон покушао да изврши самоубиство како би побегао од Сонија, који је подигао руку на њега. Он је примљена у болницу Белвју, где га је пронашла полиција. Леон одбија да се придружи Сонију и Салу у њиховом бекству. Сони обавештава полицију која слуша на линији да Леон није умешан у пљачку.
Сони пристаје да пусти Малвенија, али он одбија да оде, не желећи да напусти своје подређене. ФБИ поново зове Санија напоље да разговара са његовом мајком (Џудит Малина). Она га тражи да се преда полицији, али Сони одбија. Вративши се у банку, Сони диктира своју вољу једној од девојака, остављајући новац од осигурања Леону и Енџи.
Лимузина стиже у банку и Сони пажљиво проверава има ли оружја или замки. Он бира агента Марфија (Ленс Хенриксен) за возача који ће њега, Села и таоце одвести до Џ.Ф.К.а. По ранијем договору, један од талаца је ослобођен. Сони седи поред возача, а Сал иза заједно са таоцима. Марфи тражи од Сала да држи пиштољ наопако како би избегао случајне пуцње.
Колона полицајаца и лимузина стиже на аеродром. Док се чека да авион стигне, једна од талаца, Марија (Ејми Левит), је пуштена и даје Салу бројаницу пре његове прве вожње авионом. Марфи поново тражи од Села да подигне цев, Сал следи упутства, међутим, у овом тренутку, агент Шелдон блокира Сонијев пиштољ; искористивши застој, агент Марфи вади револвер скривен у његовом наслону за руке и прави прецизан хитац у главу Салу. Таоци су пуштени, а Сони је ухапшен.
Филм се завршава тако што Сони гледа како Салово мртво тело одузимају. У завршним шпицама наводи се да је Сони осуђен на 20 година затвора, Енџи и деца су добили бенефиције, а Леон, који је променио име у Елизабет, је подвргнут операцији.
Улоге
Извори
Спољашње везе
